Употреба речи упалих у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Само што из њега не певају сове. Трифунов лик, коштуњав, мало упалих образа, високог чела, јаких вилица, а носат, бркат, који је пре десет година још, ћерци капамаџије Гроздина личио,

Па не само грунт, него и пензију и племство. Исаковичу се тај његов рођак био допао. Зимински је био онизак, упалих образа, са кусим брцима, а косом као чекиња – или бодље у јежа.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели. Згрчен, упалих рамена, са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње. Она се тресла.

и да би мајку ућуткала да се не препада, не виче, не пита је што она таква изгледа: раширених, набраних очију, упалих недара, и до тад свеже, једре, сад изломљене готово искуване снаге, очајно је ућуткала: — Ћути, нане, молим те!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Болесник се стресе од изненадне хладноће и превуче сухом руком преко чела. Из упалих изнемоглих груди оте се тежак уздах, па се за њим разлеже оно злослуто, кратко, сухо кашљање..

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Петоро седимо: једна седа дама, Са слеђеним болом, к'о древна Медуза, И једна девојка, с тананим уснама, Упалих прсију, и усахлих суза.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

налази поличица са пуно стакларије, медикамената и књига, професор Љубишић, блед, умнога израза, врло високог чела и упалих груди.

се моме сећању: да је она томе послу посветила више година, и тако, мало погурену у раду, са оним болесним руменилом упалих образа и очима влажним, дубоким, широко отвореним, као осенченим смрћу, и као да не гледају у онај вез него у

На челу вијугају дебеле, набрекле жиле, лице модро сјајно, око упалих очију жуто. Ја му прилазим, узимам опуштену руку, гледам га право у очи. „Татице“, кажем, „добри татице, како ти је?

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Зато се околина и бојала од њега. Врстан изданак досељеника са арбанашких гора, он је био омален, црн у лицу, сјајних упалих очију, увек зверасто ћутљив и намргођен као човек који само о злу мисли. Нико га није видео да се разведри или насмеје.

Ћипико, Иво - Пауци

—Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за платити, тада те нема.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ми их јасно видесмо. Старији од њих, омањег је раста, широког чела, обријана лица, упалих образа; и очи су му дубоко упале, али се светле као у мачка. То је Аристотел!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Брда, планине, урвине, кршеви, литице, мочвари, а уз то најтежа и најстрашнија неман — глад. Упалих образа, сувих полуотворених усана, а ужагрена погледа, вуку се људи као авети. Тело малаксава, готово је на издисају.

Рањеници су стењали, а маларични, обузети високом температуром, бунцали су. Сав измучен од ватре, упалих образа и испуцалих усница, придиже се с тешком муком поручник Антић и мутно погледа рањенога друга поред себе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности