Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Свуда упаљене свеће, тамјан. На сваком гробу бели се прострт чаршав, а по њему поређано јело, пиће. Чело гроба клече старије, матере,
Они, онако полунаги, као бежећи испред нечега, грче се унезверено и уплашено гледајући на гробље, плач, упаљене свеће: А опет сви, сваки час жељно погледају и ишчекују кад ће да се сврши служба и почне да се раздаје.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
игра дуго траје) ЛОВЦА Неко уђе без куцања Уђе некоме на једно уво И изиђе му на друго Уђе кораком шибице Кораком упаљене шибице Главу му изнутра обигра Главни је Неко уђе без куцања Уђе некоме на једно уво И не изиђе му на друго Печен
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Спроћу се сјаји иконостас, по њему жмиркају запаљена кандила, а више свега, као звезде трепћу и продиру озго упаљене свеће око Распећа.
Цела његова породица, једно преко другога, наизменце и — напослетку, поврх свију, он, муж њен. Око крста би упаљене свеће тихо гореле. Лелујали би им се њихови лаки пламенови.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тек се свањивало. Из кућа по махалама разлегали су се на све стране петли. Упаљене свеће виделе су се из појединих соба и штала. Рубови долина оцртавали су се на небу и губили једно у другом.
Поче осећати како је боле ноге, особито листови, ваљда од тога немог, укоченог стајања. | У руке јој угураше упаљене кумовске свеће и до ње, тако исто пред двери, такође са упаљеним свећама, доведоше њега, младожењу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад калуђер, поранивши по свом обичају у цркву, види по порти упаљене свијеће ђе иду, он се стане крстити и говорити: „Анатемате ђавола и његова имена!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Свака ствар је сама у својој тишини. Сама ми је рука — лева, сама десна. Саме су ми очи упаљене од несна. Само је срце у овој шупљини. Гле у стаклу: сунце! Жута мрљо, Под којом сам се жего, чистио и прљо!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
споразумевање између људи и светиљки; сад се навикао иако му, не ретко, изгледа да зависност људског понашања од боје упаљене светиљке скрива набој неке нетрпељивости између човека и улице.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
после живота крв престане да буде птица постане змија у трави па свуноћ деца плачу мртви су на левој страни узалуд упаљене ватре чекају њихов повратак њихова ноћ са нашим даном меша се не заборавите да то деци кажете успаванка То више дан
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Јутро је било ведро и јасно, сунце се тек рађало и његове светле варнице указивале су се као упаљене свећице прво на росним врховима дрвећа, прелећући брзо с једнога врха на други, па су се тек онда спуштале на врхове
Ћипико, Иво - Пауци
Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. Напокон сви се поредаше. Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
препознати: мршав, кост и кожа, изнурен несаницом, изгребан трњем, поцепан, прљав, разрогачених очију које су биле упаљене неком сувом светлошћу, бунцао је, горео од врућице.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Узвици деце око капије све чешћи. Виде се како промичу поред капије и убацују овамо упаљене жижице вичући: Жиж! Жиж, Парапута!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Застадосмо опет, и сад баш пред главним хотелом. Сијалице су упаљене и наша тешка ратна спрема чини супротност према деколтованим хаљинама дама и оним утегнутим грчким официрима, који
Под врелим зрацима сунца, у устрепталој јари, водила се страшна могленска битка. Шуме су гореле, ливаде пламсале упаљене од разорних зрна и облаци дима ковитлали су над зажареним разбојиштем.