Употреба речи упаљеној у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Она се једва диже, и лагано пође селом кроз мрачне и криве сокаке. Кад она уђе, Влајко сеђаше у соби према упаљеној свећи и преврташе неку књигу. Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро.

Ћипико, Иво - Пауци

Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи. — Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности