Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана. Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као
Кад кмет сврши преговоре с родитељем дечјим, он запише у уписницу име и презиме детиње и друго што треба, па опет стане да преврће.
— Ето... видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу. Гледаћемо... Она изиђе у двориште.
— А морају ли се они засебно уписивати ? запита Љубица, гледајући га некако чудно и тужно. — Разуме се, у моју уписницу. — Ево вам списка, па узмите озго или оздо редом... Тако је најбоље. — С краја ћемо, оздо.
— А!... отеже она и оде у собу. Кад се распреми од пута, врати се у школу, где Гојко спремаше своју уписницу. — А премештаја нема? — Нема. Веља добио... — Чула сам све, прекиде га она.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— А, молим... част ми је... — промуцах нешто и још више се заплетох. — Дајте уписницу — рече ми и упути се к столу, на коме беху разбацане некакве хартије, ђачки прописи и разна учила, као у свакој