Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Сад иди! - потпрашила је тур малецком, па упитала шта је то тако моћно, то што сам урадио, мисли. Јесам ли дошао до оног злата, нешто слично? - Још више!
Онда је сетерка залајала, а ја сам рекао Бароници да Мимика плаши рибе. - Рибе, шта је то? - упитала је. - Животиње с репом. Живе у води! - рекао сам. - У води? То мора да је страшно.
- позвала нас је руком унутра, али кад је Рашида хтела да седне на једну од столица, тргла се и муклим грленим гласом упитала: - Зар не видите, драго дете? Зар не видите да ту седи пречасни отац Лаврентије? Ми нисмо видели ништа.
празна н столице су биле празне, али, кад год бисмо хтели да седнемо на неку од њих, Бароница би нас готово дршћући упитала зар не видимо да ту већ седи госпођа њена мајка, нли мали Емилијан или драга рођака Шарлота?
Тај кликер био је нешто лудо преко сваке мере и сасвим налик на ну. - Јеси ли икад звонио? - упитала је и притиснула електрично звонце на адвокатовим вратима, а у унутрашњости куће одјекну безобразно дуг и гласан звук
Рашида се кикотала као мајмун. - И то је њихова љубав, то кревељење о вечности? - упитала ме је саслушавши страницу где се моја јунакиња заклиње јунаку на вечност. - То? У реду!
Прича би се завршавала урнебесно! — Шта сада мислиш, идиоте? — упитала је Рашида кад нам је Атаман прочитао Меланијино писмо, и, скрстивши руке на трбуху, почео да се церека тако тихо и
- Шта мислиш када бих обојила зеца у црвено? - упитала је, а ја сам дрекнуо да ме остави на миру са зечевима. Што се мене тиче, може да их обоји и у зелено, ја немам ништа
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Међуградска? Окачила си слушалицу о клин и изишла да платиш тај тренутак слабости. — Шта, већ сте готови? — упитала је велеградска жена за пултом, својим недостижним акцентом. — Већ сам готова... — казала си. — Већ сам готова!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мишелино се успут гребао са жаром правог ствараоца. Гребаторски геније! Када сам га упитала како може да тако мимо живи на туђ рачун, одговорио је: „Сви ће они једнога дана бити пресрећни што су ми давали по
па кроз цвеће и те фазоне, све док се она девојчица једанпут, пред сами крај те приче није зауставииа и упитала веверицу: — Па добро, веверице, зашто ме непрестано пратиш?
И уопште, све је било јако отмено! Око 2.000 отмова, отприлике. Пришла сам шефу контрацепције и упитала га на индијанском енглеском да ли је отменије да кренем лево или десно из хотела? Казао је, наравно, десно.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Причају како је просило некакво циганско дијете, па дошло пред нечијом кућом, и овако га упитала домаћица, а оно одговорило: „Најволиј’ удробит’“ (тј. и једно и друго).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Престани да се смејеш и иди гледај свој посао.“ „Је ли истина, чича, да ти код куће спаваш на парама?“ упитала је с врата разрогачених очију, и, не сачекавши одговор, забубњала низа степенице. Сви они знају ко је он. Нека знају!
„Дођи код мене“, рекао је изнемогло кад су се зуби забелели и влажне десни заруменеле на вратима. А она га упитала да ли се отрезнио; тад је скочио из кревета и, у јези, грчевито и дивљачки, обема шакама шчепао девојку за дојке.
Симка! Чујеш ли?“ Она се придигла на јастук и, не отварајући очи, упитала: „Шта је теби, побогу, човече? Јао, шта да радим? Не Могу више, не могу више овако“... „Јеси чула шта сам ти говорио?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Око њега на дрвећу грање је подрхтавало поплашено и болно. Онда си ме упитала ко је он и тако чекајући одговор мој загледала се поново у оно лице пуно трагова недавних ломова.
сам ја о томе мислио, увелико умирен, мала се Светлана окренула према мени, па ме гласом у коме је било пуно саучешћа, упитала: — Је л’ те, Вама је баш толико жао? Пуне су вам очи суза.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чула то нека стара девојка, па искочила пред њега и упитала га: — Зашто бе, чобанче, плачеш? — Ето што плачем, скапаше ми овце без сена.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
“Вила” ме је упитала да ли сам нешто слично видео у Идвору. Одговорио сам одречно, али сам додао да нема ништа лепше од места у коме смо се
јој рекао да намеравам да се једног дана вратим у своје родно место, обогаћен искуством у Америци, она се изненадила и упитала ме је: - Онда Ви не намеравате да постанете Американац?
Загим ме је упитала да ли сам нешто чуо за Марту Вашингтон, супругу Џорџа Вашинггонау који је био амерички национални херој.
” Једно вече “Вилина” мајка ме је упитала како је моја мајка замишљала моју будућност. Сећајући се њених напомена о духовној улози америчких жена на младу
Убацио сам јој златни соврин у тањир, а она ме је зачуђено упитала да нисам можда погрешио. - “Да, - одговорио сам јој, - направио сам грешку кад сам пошао од куће са само једним
Да имам и два, оба би била ваша. - Да ли сте ви Шкот, господине? - упитала ме је у шали, а када сам јој одговорио ”не” она се опет насмејала и рекла: - тако нешто сам и мислила.
Ћипико, Иво - Приповетке
Згријешила је проти својој вољи, па треба да изврши покору. А сто пута упитала је саму себе: како се могло то догодити кад нигда, ни у највећој самоћи на шкољу није га пожељела?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Био сам просто неспокојан и уплашен. Окренула се. Упитала ме тихо али одлучно да ли сам се побринуо да становништво Вратимља има довољно хране и семена за сетву.
Кад је угледала корпе са месом својих војника, прво је упитала, смртно бледа, да ли је ту и Доротејево тело. Нико јој није одговорио. Сви су стајали непомични и ужаснути.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Њеној срећи сметала су једино огледала. — Гле, ко је она баба? — кажу да је упитала Царица, намрштивши се свом одразу у огледалу. — Зар на овом двору има и таквих?
До ђавола и вечност! У светлом луку паде Звезда крај Чобанинових ногу. — Је ли то моје Чобанче? — упитала би се друга звезда, угледавши старца седе косе. — Је ли то моја Звезда?