Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Бог да јој душу прости, покојној госпођи, Ђурђевој мајци — а бјеше добра и милостивна, лијепо се са мном ражговараше и упитиваше за ждравље. Хеј! хеј!... (Вујо одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Ту је, дакле, и доћи ће? Баш ми је мило!... Мило? А зашто?