Употреба речи упитно у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Сви га зачуђено и ћутке испратише погледом, а потом се све очи упитно окренуше према моме дједу. — Раде, шта је сад ово?

— Без година, без промјене? — упитно се јави дјечак, такнут оштрицом туге. А зашто он, људски створ, нема ту чаробну особину да се измигољи из хладне

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Кажи, Димитријо, кажи ти твојој Тоди! — ’Ће идеш? — рече он с Муком и погледа упитно по осталима. — ’Оћу, али не бој ми се ти! Ево мама, тата, сви они чуваће те и пазити као ја... Не бој се ти...

— А ја те, брате Косто... — Па опет застаде и поче упитно и као зачуђено гледати час у мене који стајах озбиљан, час у матер. — Што, Николо, не идеш да спаваш?

увек кад је улазила к њему, преплашено, тако и сада, као да је слутила да је између нас нешто било, поче са страхом, упитно, час у мене час у њега да гледа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Рајко је јечао и тек би превалио преко уста: „Воде.“ Ми смо ћутали. Станоје погледа упитно поднаредника, а овај ману руком као да вели: „Свршено је са њим, а ти чувај себе.

Поднаредник прихвати чутурицу, држећи је грчевито. Били смо готови да скочимо на њега. Он као да разумеде, погледа упитно све редом, па онда у Рајка. — Њему! — повикасмо готово углас.

Војници без поговора пођоше. Тада зауставих потпоручника и запитах га за име. Он ме упитно погледа и трепну очима. Сасвим полако изговори своје име. Ја извукох нотес да запишем. Он се одједном прену.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Сат је прошао па се поздравио... Оче... Неко зло. — А зашто баш вечерас сва тројица да разговарамо? — упитно гледа у Вукашинову строгу и лепу главу с нешто дужом косом и танким брковима и види: мучи се.

— Кажем ли ја вама, луди, да ће њега да пусте! — викну из угла најозлојеђенији Преровац. Аћим се трже, строго и упитно погледа апсанџију: његово лице и глас ништа не казују.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

усред тог неиздржљивог осећања врата се његове собе отворише и несташним једним гестом мали женски чиновник који уђе, упитно погледа господина начелника: је ли вољан да потпише.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Командир ме је гледао упитно. — Све је готово! — саопштио сам му мало несигурним гласом. Командир заћута. Онда се накашља.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Он и баба јели су ћутећи. Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно. Али њему руке нису дрхтале. Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (пролази поред Јована ка Парапутиној кућици. Али, кад виде да је празна, она се болно трза, упитно се окреће слузи и слушкињи). ЈОВАН (кријући се и правдајући се): Оде, хаџике!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Деца журе на своја места, у ставу су чекања да учитељ уђе; а Мија још не полази у свој разред. Учитељ ушао, мало упитно погледао госта у невреме, али гост стоји.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— обрати се Душан Луки. — За начелника среског у Пироту — без размишљања одговори Лука. Средоје погледа упитно остале. Они су сви одобравали — Али, људи, шта ћу ја чак у Пирот, кад ми је кућа у близини Крагујевца!...

Она ме подсећа на сан летње ноћи, па макар забадала прсте у ону твоју торту. Она нас гледа упитно, јер види како се ми дискретно смешкамо. Драгиша јој објашњава, да би нас извукао.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— рече. Пружи руку преко стола Принцеза. — Чекао си ме дуго? — упитно се унесе дечаку у лице. — Дуго, предуго. — А ја сам ти поруке слала, огледалом, али ти их ниси разумео!

Зар се, пре него је ова невоља наишла, нисмо ту сакупљали свако јутро? Како да га не почистим? — Старац упитно погледа људе око себе, не схватајући зашто му се смеју у лице, све док једна суседа не рече: — 3ар не видиш да једва

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Убише га из кубуре, а ја, ево, остадох сироче. Јадни дјед! Пољар убриса истинску сузу, а онда се мало прибра и упитно погледа дјечаке. — А како би ипак било да ја вас мало истучем, та зашто сам пољар?

Јованче се нетремице загледа у њезине уплакане сјајне очи и упитно надиже обрве: — Зар ни мене не волиш? Љуња обори поглед и лагано, сасвим лагано наслони главу на његову мишицу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности