Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Желела је да крикне од бола, али као у сновима, ма колико да се упињала да врисне и отварала уста, никакв звук није излазио из ње. — Шта то радите? Ипак је сан.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јер Софка, поред свега што се упињала, не подавала, ипак, ипак, сваке ноћи као да је била у грозници. Не зна које је већ доба, тек осећала би себе како је
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ох, да има ко ће жалити ову моју руку која већ дрхти, а која се толико упињала; да жали ово моје срце које слути смрт, а које је за вас, за свет, толико куцало.