Употреба речи упињући у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— зачуђено ће брадоња дижући поглед с блока. — Шта ми је, шта ми је? — опет понови старац с муком се упињући да дође к себи. — Па зар ти нијеси онај који слика свеце? — Јесам, па шта? — А том истом руком сликаш и коње, а?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Томча се диже: — Да идем! — И, упињући се да стоји добро, чврсто, наслони се леђима о зид. — Седи, седи, Томчо!... — Тек реда ради вичу остали, не окрећући

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Хоћеш и волиш? — Марко поче да се надноси над њу и да разрогачује очи, упињући се да из Софкина лица дозна, увери се, да ли је то у истини: да она њега, његове, воли и зато сада хоће и она да је са

Опет поче свирка. Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло. Опет поче кроз ноћ да трепери грнета. А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

За њим и Милунка. Ђорђе склони поглед са. Симкиног модрикастог лица. — Бојиш ме се? Он приђе кревету, упињући сву снагу да гледа модре усне и закрвављене очи. То је смрт, понавља у себи. — Је ли Адаму боље?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. — Нека, нека, чедо! Знам ја да има. Немој да се претргнеш. Знам ја.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности