Црњански, Милош - Сеобе 1
Ни у њему звезду, као у сну. Трчећи крај коња и уплаканих жена, које нису пуштане доле, до чамаца, људи су се окупљали, довикујући се.
У мукама, скупивши последњу снагу, заиска да је оперу и умију, и, на запрепашћење уплаканих слушкиња, поче да намешта косу и нареди да јој удесе и офарбају нокте.
дома, љубазно и тужно се смешећи на свет који се беше искупио на мосту, пред његовом кућом, он је закључио, по гомили уплаканих, да је умрла.