Јакшић, Ђура - ПРОЗА
пи...ше...“ „Опет се нешто страшно морало догодити, опет је крв пала“, помислила сам у себи, па сам чисто уплашено гледала кроз прозор. Бојала сам се да не дођу сад Немци да нам сиромашну колибу запале!...
“ И она врати остатак од колача натраг... „Теби је зло, тетка?“ питала сам је уплашено. „Није ми ништа, добро моје дете, само што не могу да једем“.
— Ах, бабо, бабо! — јецаше уплашено девојче... — Учини ми се као да чујем како ланци звече... Старац обори очи доле, ућути и наново се удуби у неке чудне
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Један је кресао на мог чобанина и срећа те му није упалила пушка, а убио би га. — Ух, ух! — повика ћир Трпко уплашено. — А колико ги има? — Виђају се двојица, а јамачно их има још. Ваљда су где на великом Космају. — Е, е! несрећа!
— Идите, молим вас! Ноћ је! Неко Виче! — Ама оно јаукну неко! — рећи ће полако Тиосав токорсе и он уплашено. — Да не погибе ко? — одговори Витомир и повуче себи крило прозора. — 'А'де, 'а'де, брате, оћу да спавам.
Стамена врисну уплашено, испусти луч и побеже некуд. Вуја оде горе у кућу, па, крочивши једном ногом на праг, упита: — Попо, хоћемо ли
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она више не плаче. Ни сестра. Испијене у лицу, очи упале па гледају страховито уплашено. Према овоме је ништа оно кад ми је стриц умро. Неколико пута улазио је наш отац у нашу собу. Био је сав знојав.
Жене посједају на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у крило. Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго. Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа.
У тај пар уђе баба плачући. — За име божје! — кукаше она и ухвати ме за руке. Ана вираше уплашено кроз одшкринута врата. Ја се одмакнем од своје „жртве”.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Како питомо гледа, па како је само смерна и стидљива... — И вама се то допада!? чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња млáдеж! Свака јој се женска допада...
Је л’, мама, и маму воле? — рече дете као мало утешено, али још једнако уплашено и уплакано, па турило прст у уста и гледа матер уплашеним и питајућим погледом. — И маму воле?
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Суманути већ не. Они, онако полунаги, као бежећи испред нечега, грче се унезверено и уплашено гледајући на гробље, плач, упаљене свеће: А опет сви, сваки час жељно погледају и ишчекују кад ће да се сврши служба и
— Који? — Истрчала би клисарица уплашено. — Ете га... у хаџијском, газда-Јанчином гробу. Тамо лежи! — Говорио би овај тресући се од страха и грозе што је у
И не само што није тражио, већ је и одбијао кад му се дâ. — Не могу, мајсторе, не могу — одбијао би уплашено. Колико пута би га нашли, а обично уза зид, у ћошак испред какве ћеране1.
ВИИ Сам. И то толико да нећ сме слободно ни наћ земљу да ступа. Увек кријући се иде. И, обазирући се уплашено око себе, полако, крадом ступа.
— Шта гледаш? — Па, нећу више да гледам. — И одмах окреће главу, затвара очи да не гледа једнако скупљајући се уплашено испред вас и стрепећи да вам чиме није на сметњи, за шта крив, а највише да вам није крив зато што је ту, испред вас,
При тој помисли одмах престаје да проси, да нуди биље и брзо, уплашено почне да скупља и савија торбе, завежљаје, и заједно с хлебом што су јој до тад дали, одјури, управо одгегуца опет
“ Они још у већи смех. Он излете напоље и поче да бежи од њих једнако метанишући, крстећи се, певајући уплашено ту своју Св. Петку...
Но тада би обично по неки стар, душеван Турчин изашао и почео уплашено да их утишава, моли: — Не бре, деца, не бре, синови, не тако! И за вас и за нас није то добро...
Африка
Лупамо. Песма одмах престаје; црнац који излази гледа нас с неповерењем и уплашено. Седео је сâм у својој колиби, певао пратећи се неким кастањетима од тврдога дрвета напуњеним камичцима.
Кажем му да имам револвер (у ствари био је увек у ковчегу); његово лице дотле смешно–уплашено, разведри се, и после тога ме више ни он, нити остали бојеви, не пуштају из вида.
на свету, а да је оно друго осуђено ређењем да води живот гори од живота пса; дању изморено и жедно, ноћу прозебло и уплашено. Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна.
Али уједени је увек тако крештао, тако с Мржњом гледао на Н–а и тако уплашено бежао после од њега, да није било сумње да је овај ујед сасвим озбиљан.
Ово је земља за беле, ово је земља за беле, разумете ли!“ — „Ово земља за беле“, потврђују уплашено црнци, бојећи се песнице или његовог уједа. Из њега силази бујица огњених речи од које се савана разлеже.
Син је неког великог марабута, и чини све то тако изненадно, мистериозно и уплашено, да није ни приметио да ја целу сцену снимам.
“ Отварам апарат, он се чуди и гледа шта радим, у неизвесности је да ли да се наљути или не. Дечаци ме уплашено вуку. У тренутку кад свршавам подешавање, човек–горило срдито се осврће и седа на своје крпе, окрећући ми леђа.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Дајте и ви једну хиљаду, пак ћемо лако намереније достићи. ЈАЊА (уплашено га погледи): Хиљаду форинта? Откуд хиљада крајцара? Нема, господар нотариус, нема.
Црњански, Милош - Сеобе 2
официром, висока раста, утегнутим у плаву куртку славонских хусара, који јој се сад, ту, пред њом, клања, она је била уплашено сагла главу.
која је седела, у лаком, летњем оделу, поред Божичке – лепушкаста, бледа, са тамним очима, које су гледале Исаковича, уплашено, као што гледају кошуте, кад истрче, изненада, на ивицу шума, у рано јутро.
Рече јој да се остави тога. Изнеће он то, кад се буде разданило, и просути. Она га је запрепашћено и уплашено посматрала, а била је застала, као укопана. Смешила се, очигледно сва сретна.
Она га је, уплашено, али очигледно очарана, гледала. А он је још једном помилова. Нека неочекивана милина преливала се по лицу тог младог
Она му је доносила вечеру у лепом посућу, остављала све то на столу, али би се, затим, само осмехнула, уплашено, и отишла. Исакович би чуо само, клап, клап, њених папуча. Око њега, прекодан, била је све већа тишина.
Она га дочека уплашено. Била је разрогачила очи. Павле је дрхтао од беса и гађења. Текла је стајала непомично, загледана у њега.
Док су кола, са Исаковичем, пролазила кроз предграђа Беча, пролазници су били ретки, али су се и они склањали, уплашено, пред тим колима, у која су били упрегнути неки, махнити, белци. Коњи, рано пробуђени, били су се узнемирили.
Ни љубавним писмима из Кијева у Бачку! Женама треба друго! А да му Ана, брзо, уплашено, није запушила уста, дрекнувши „Ђурђе“, Ђурђе би, можда, и, чим се жена држи, рекао.
Божичка, међутим, није била више звата, у кућу Монтенуово. Божичка није то нимало жалила – она је вриснула, уплашено, и хватала се за главу, тек кад чу, од ћерке, да јој је ћерка упознала госпожу Монтенуово, у школи јахања грофа Пара,
А кад јој Вишњевски предложи да са мужем остане у Токају, гледала га је уплашено. Тепајући јој, Вишњевски, при вечерњим шетњама – као са Аном – није ни речник мењао.
“ Фамилија се на то, уплашено, згледала, и разишла на спавање, брижно. Једно вече, тако, смејући се, Павле рече да му се чини да су, осим њега, сви
Прешла је препону, тешко, нерадо. Кад су ти коњи пошли на шесту, Павле се сећао, како је пастув јурнуо уплашено, под кнутом, а кобила скренула у страну, тако, да јој се јахач нашао скоро на глави.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Узнемири се чак и сова на једној шупљој букви и уплашено хукну: — Уху-ху, ко је ту? Тога дана Крушкотреса су негдје у планини гадно изболе пчеле, па му је у глави још увек
Миш уплашено стругну натраг у рупу и промуца пун језе: . — Лијепо смо, богме, почели! С неба сипа читава туча од мачака!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чинило јој се да још једном осећа, како јој он лиже руке и колена и она се уплашено покри душеком, као да јој на постељу беше скочио пас.
Видевши га лепо израслог, и младог, чешће, пред вратима свога мужа, приметила је ускоро како је задивљено, чежњиво и уплашено гледа. Гледа, као да је с неба сишла.
Цикнуше уплашено, кад видеше да се он забатрга, и тек им онда одлакну, кад им он тихо довикну да тамо ничег нема. Док је он грабио
На неколико корака пред шумом, пред једним жбуном, приметио је жене које су уплашено чучале по страни, очекујући да он свој посао сврши.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Оставите се сад тога, имамо другу невољу. Сентомаш је пао. СВИ (уплашено): Шта? ГАВРИЛОВИЋ: Патријарх је у поноћи оставио Бечкерек и отишао у Земун. Сва је Бачка и Банат у великом страу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Једно Туре ка њему долеће Уплашено не мож' бити веће: „Вала ето“ — кâ без душе поче, Поче јадно, ма речи не доче, Једно зрно удри га у главу, Туре
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тода, дигнув руке, тргла се, укочила и гледа га уплашено. — Шта је, црни Димитријо? — А-а-а... — кркља он и тресе се. Њој се сажали кад га виде таквог.
! Одозго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ. Ти се трже уплашено. — Не бој се — рекох ти шапћући и тронуто — то врба плаче, па пада на тебе... Иди! — И брзо те опустих и устадох.
— Иди, време је! — И заиста први петли певаху. — Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам? — уплашено па окренувши се од мене поче дотеривати у ред одело и косу...
Као да ишчекиваше нешто а од тога се плашила, дрхтала и застајкивала у говору. Погледах матер, и тргох се уплашено, јер око смежураних уста, играше јој задовољан, једак, подсмех. — Шта хоће и чему ово?
— Шта хоће и чему ово? — питах се уплашено јер се бојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас. Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и
Стресох се. Мати изиђе за тобом да затвори кухињска врата. — Стано? — Ти? — викну тако силно и уплашено, да се препадох. Док сам жив тај узвик слушаћу.
Она се трже, стресе и освести. Погледа ме уплашено и гласом који опија и заноси, дршћући, једва чујно, протепа: — Немој! Срамота је!
— На месечини... Јаох! — крикну она сва престрашена и одступи корак уплашено, кад спази себе и околину осветљену од месеца, који беше за то време давно изишао и све обасјао. — Боже мој, Господе!
— Хоћу, хоћу! — А знаш ли чији ћеш гроб да раскопаш. — Не. — Стринин. — Нећу! — рече уплашено, пребледе и седе на земљу. — Што? — Нећу, нећу. — И одмахиваше рукама од себе сав дршћући. — Како?
Одједном паде ничице костима. — Като... зар ово ја теби, ја?... — Станојо! — дрекнух уплашено. — А? — Ђипи он и погледа ме страшно; али кад виде ко сам брзо се прибра, узе будак и отпоче да копа, шанув: — Ти си,
Обазирао се уплашено, брзо прелетао преко њихових свилених минтана, белих кошуља, чистих чакшира. И сваки час је очекивао нешто, био на
Нисам могао. Одох. Али ме на капији сустиже мајка му. Трчала је за мном, а у исто време уплашено обзирала се, да је ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила од собе у којој је био Мита, да
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Та гди је сикира, да убијем душманина! СОФИЈА: Пази, сикира има два краја. (Одлази.) МАКСИМ (сам, уплашено): Оваква није била. Сад је зло! 3.
ЉУБА: Хи, хи, хи! Ко ће зурле да слуша? Чекај мало. (Отиде фортепиану и почне свирати.) СТАНИЈА (уплашено): Ју мене, кјерко, ју мене, кјерко! ЉУБА: Шта је, мајка? СТАНИЈА: Ти да будеш Циганка? ЉУБА: Зашто Циганка?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Маман, која је за цело време његовог монолога читала новине, погледа га уплашено: — Кога би то уцмекао? — Њега, на часну реч! — Ти си стварно луд!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Глава ме заносила. Хоћу ли то да паднем! Неко рече: „Отварај“. Моја сестра, занесена њеним причањем, посматрала је уплашено, а зубима обухватила прсте, као да би хтела да заустави крик. Померих се, и моје мамузе звецнуше.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица га уплашено погледа. — Није ваљада тако свуда?... То би било страшно зло. — Е, госпођице, ви сте тек изишли из школске клупе, а
— Дошао је акт... сад ћу да му саопштим, рече он тихим гласом, готово шапатом. — Шта... какав акт ? запита Љубица уплашено, јер јој је сама реч »акт« улевала некакав нејасан страх. — Да узме ваших девет ђака... да има и он први разред.
онако постарију, мирну... нек се нађе. — Не бригај... Трчи! одговори му Стојан, млатајући рукама уплашено. Гојко ободе коња и кад пролете кроз вратнице и отиште се низ сокаке, осети само како му ветар шиба и фијуче поред
— Врати се, хоћеш да те одведем до куће ? рече она, и поуми да му приђе. Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом... Сунце је село, навлачи се мрак...
уз грозницу, рече лекар, али код њега може да се излеже веће зло. — Какво ?... узвикну Веља уплашено. Да није ?... и он пружи руку на чело. — Хм... тако нешто... У опште, сваки је потрес за њега право убиство.
Пред вратима га сачека Љубица. — Шта је, господине, је ли опасно ? запита она, гледајући уплашено. — Врло озбиљна болест, госпођо. Треба му пажљива женска нега... Може бити свашта... одговори лекар и пође. — Како...
Не, није то... Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе... Шта је ово ?... Докле ће да траје ?... Или да није смрт?.... Ах, кад би то било!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А, кроз ову земљу, свилену и прозирну, чим, уплашено, спустим девојачко тело, кроз маслину мирну, видим, далеко, опет, лишће свело и завичај облачан.
Али се нико не шегачи овде. Одведоше ме, као уплашено, да слушам ларму Електре, и зачудило их је што се нисам зачудио. То ће сад постати обичај у Европи: чудити се
Французи су стајали и шапутали уплашено: „qуе ц’ест дрôле“. Стаја у којој га је држао била је много скупа, а никако није долазио до „славе“.
својим, или бледилом својим, и у најзабаченијим селима Подолије, у мору блата, развесељавали, овде су црни, црни. Уплашено и дуго гледам старе камените куће, заостале иза пожара, пре четири стотине година, кад су Енглези све попалили и
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— рече министар финансија. — Сметњи? — рече странац уплашено. — да, држим да их неће бити! — Ија се надам! — Онда можемо одмах потписати уговор! — рече министар председник.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Хоћу ли ?« — пита тета махнувши ножем... »Удри!« — одговара тата... Мама раширила очи, гледа уплашено, пружила руке унапред, као да се заклања њима... тета потрча с ножем, замахну... Бора врисну и — пробуди се...
Кажем жени: »Сад се не бојим да ћу вас оставити самохране, код оваквих пријатеља«. А она ме некако уплашено погледа, засијају се оне лепе црне очи и почну јој тећи бистре вреле капљице низ образе... Ех, што ме је то болело!...
И он се то редовно јавља тети... Али какво је оно лице ?!... Леп је, млад, танких црних брчића, али гледа збуњено, уплашено... као калфа њихова суседа бакалина, кад га оно потераше жандарми. Јест, баш исто онако, сећа се!...
Нема ни суза. Бар да оне потеку!... Само лизуће врелим језиком запечена, огњена уста и гледа уплашено, чудно, као да очекује катастрофу. Најтеже је што се на њу, у овим боним тренуцима, срушила бескрајна, страшна самоћа.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је: — Хоћеш, Софке, да вечераш? — Нећу. Јела сам код куће!
Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то... И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов
Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку. — Целивај! Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене. — Кажи, драгичка! — Па... драгичка — поче Стана, снебивајући се и чудећи се. — Снаху имаш!...
И немогући више од севдаха, баци тас од себе. Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се. Све се пренуше уплашено да их амамџика за то ломљење посуђа не грди. Али се и она, стојећи онако на улазу, беше занела, гледајући у ону.
| Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће. — Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се? А ја мислила... — Не... — Ао!
Али, видело се да највише стрепе од Марка, свога „бате“, јер долазећи једнако су се уплашено обзирали да их он можда отуда из дворишта, испод хладњака, не види.
| На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши: — Бата се љути! Али тада се Софка диже и сама учини оно што је осећала да треба да учини.
И запрепашћено и уплашено, да нико не чује, чисто поче да је потискује уздигнутим рукама. — Не, кћери, не, Софке. Не овамо.
Пролазећи поред кујне чу како и оданде такође допире граја, сигурно од слугу. А поред тога, ма да су га остале слуге уплашено задржавале, заустављале, испаде пред њу Арса. — Снашке, и ја сам, и ја сам... И даље није могао.
А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази. — Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно да цела кућа претрну. И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: | — Не тато.
И ко зна докле би и како — да се не чу где ашчика у кујни свекрви поче уплашено говорити: — Снашке, ја више к њему не смем. Ти, ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу...
— Па мајко, нано, ми сељаци, керпичи... — Немој, синко! Немој, Томчо! Ништа није! — чуло се уплашено материно утишавање... — А? Ми керпичи?! А они што се за паре продају, купују, они су све, ми ништа. Ми керпичи! Ђубре!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
дошао свети Илија! МАРИЈА (уплашено): Ћути! Немој гласно. Немој да те чује! Можда не спава, можда се пробудио, па да не чује ларму...
) Брзо, одмах, брзо! ... Не могу да чекам више. Све, све, све! МЛАДЕН (држи чашу у руци која дрхти, и просипа вино; уплашено, очајно): Аман, Васке, не то! ВАСКА (се зацењује): То, то! Све, све, све!
За њима свирачи и носиоци фењера. СОФИЈА (понизно, уплашено): Добро дошао, тато! (Застаје, уплашена присуством страних људи.) ЈОВЧА (опоро): Држ’ коње!
НЕКО С ФЕЊЕРОМ (с лева, дошав до испод степеница, уплашено, пригушено): Ту смо, ту! ЈОВЧА (бешње): Овамо, бре! НЕКО С ФЕЊЕРОМ (изгуби се опет лево иза куће).
И не би пси. Биће ко залутао и прошао. Чује се тиха лупа оздо. СТОЈНА (се тргне, ослушне, отвори прозор, уплашено): Ко је? ГЛАС ТОМИН Отвори. Ја сам, Тома! (позна глас, зачуђено): Је ли млади газда? (Себи): Што ли ће сад?
Да бар раније стигох, те бар ова дрва да продам па дуван да ти купим. ВАСКА Не мораш ни да ми га купиш. МЛАДЕН (уплашено): Купићу, купићу. Не мораш ти одмах да се љутиш. (Полази): Купићу ти! (Застаје): А хлеба? Имаш ли њега? ВАСКА Има.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Немој Симку. Узеће себи слугу и живеће као кнегиња...“ Ђорђе испусти пушку, а рабаџије уплашено запеваше. Он настави да мисли како је тада ћутао и како је остао да седи на гомили тикава све док нису повраниле од
„И у мраку светле. Моји су. Ја сам их зарадио. Нико их у Прерову нема оволико.“ Уплашено је потврђивала главом. „Не знаш ти шта су они. Могу да певају као птице. Да циче као крдо прасића.
песнице, пође тромо за Симком; не корача, нагиње се само, а она, предосећајући његову намеру, више зачуђено но уплашено, залупи врата за собом. Тресак га освести, смањи, и он се збуњен стровали на троножац крај огњишта.
заседе су пуцале на њега и убиле коња под њим, њему су само окрзнули лист на левој нози, добро се сећа, Вукашин га је уплашено гледао, и рука му је дрхтала, он је знао због чега и смешкао се мислећи: „Има јаку браду, на мене.
Као зверка ухваћена у кљуса, којој је од батргања и напора да се ишчупа много крви истекло, уплашено и немоћно зури у ватру.
— Не треба, терај! — рече кад виде Симку у отворе— ним вратима старе куће како га изгубљено и уплашено гледа. — Терај! Симка пође ка санкама, па се нагло окрете и врати у кућу.
А мајка му је тада, ноћу, у постељи (њој је Аћим рекао), шапутала уплашено: „Од тога, сине, дечаци умиру. Ако не умру, после немају деце.
А кад су стигле до високе камене ограде, она је уплашено стала, загледана у тамни обрис манастира који су веште руке подметнуле небу, сада мркомодром и звездама. изубаданом.
сузама умиј грешно тело, па лези испод гробнице И чекај да те његова светлост обасја“, надушак је изговорио калуђер. Уплашено се окретала и гледала свеце по зидовима, осветљене кандилима и свећама у чирацима.
Ионако сам сувишак на земљи“, загушио се од радости и бацио руку на њено колено. „Ма какво убиство! Кога да убијеш?“ уплашено је одгурнула његову руку. Кажи шта желиш“, јекнуо је, „Да пођеш некуд и да ми нађеш лек...“ „Нећу!“ „Кад те молим..
Ходао је у чарапама по цигланом поду од врата до прозора с дрвеним решеткама, уплашено погледао на авлију и дуги низ соба под једним кровом што се нужником завршавао, не гасећи цигару, стално мамуран,
“ промуцао је гледајући у жуту гомилицу. Њој се избриса осмех с лица, у чуђењу јој се згрчише уста, па. се уплашено, клонуло, прислони уза зид и помеша очи с дукатима. То никада неће моћи да заборави. „Ово је твоје ако ми родиш сина!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он погледа уплашено око себе као какав бродоломац који тражи неку стену да се о њу окачи. Поглед му паде на његову таблу која је висила ту
“ „Тако је!“ Дигох се да пођем. Он ме погледа уплашено. „Зар хоћете већ да идете?“”, упита ме. „Морам. Сутра стиже у Лондон мој рођак; не познаје варош и не зна енглески,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад сам најзад успео да се колико-толико оријентишем, склоним се у једну заветрину, одакле сам уплашено гледао у ноћ, подрхтавао и чекао да се појави бела кошуља мога ноћашњег идола.
Око седам часова изјутра отпочело је комешање по општинским ходницима, где је било много света са којим сам се, доста уплашено, гурао и ћушкао. Као да овај свет није имао појма, да ћу ја тога дана говорити пред судом!
нађеш место које би те заштитило, ти си ту заштиту очекивао од својих другова који су били поред тебе и на које си се уплашено обазирао; за тебе је несхватљиво било зашто се неко труди да те убије.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет
Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша. И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. — Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. — Пст, не говори!
И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона. Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или
Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено... Сви спавају... И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Можда је и сунце ропства нам допало. Знам, тог јутра земљи није било зоре. Облици се сиви уплашено нагли Испред мога ока, и као да моле За помоћ, спасење њима, киши, магли, Од нечије руке што их тера доле.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА (уплашено): Ах! РУЖИЧИЋ: Јошт су и земнородни у мојим рукама. Од моје воље зависи средством басне претворити вас у скакавца, у
Краков, Станислав - КРИЛА
Официри су хитали четама. Други дечко са масном кецељом гледао је уплашено у малог поручника Луку, и његове жуте очи питале су: — А паре? – Дижи се!
Петровић, Растко - АФРИКА
Лупамо. Песма одмах престаје; црнац који излази гледа нас с неповерењем и уплашено. Седео је сâм у својој колиби, певао пратећи се неким кастањетима од тврдога дрвета напуњеним камичцима.
Кажем му да имам револвер (у ствари био је увек у ковчегу); његово лице дотле смешно–уплашено, разведри се, и после тога ме више ни он, нити остали бојеви, не пуштају из вида.
на свету, а да је оно друго осуђено ређењем да води живот гори од живота пса; дању изморено и жедно, ноћу прозебло и уплашено. Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна.
Али уједени је увек тако крештао, тако с Мржњом гледао на Н–а и тако уплашено бежао после од њега, да није било сумње да је овај ујед сасвим озбиљан.
Ово је земља за беле, ово је земља за беле, разумете ли!“ — „Ово земља за беле“, потврђују уплашено црнци, бојећи се песнице или његовог уједа. Из њега силази бујица огњених речи од које се савана разлеже.
Син је неког великог марабута, и чини све то тако изненадно, мистериозно и уплашено, да није ни приметио да ја целу сцену снимам.
“ Отварам апарат, он се чуди и гледа шта радим, у неизвесности је да ли да се наљути или не. Дечаци ме уплашено вуку. У тренутку кад свршавам подешавање, човек–горило срдито се осврће и седа на своје крпе, окрећући ми леђа.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Шала је... СТАНА (долази к себи, виче трогавајући): Сина! Сина!... Ох, сина мога дај! ТРЕЋИ ТУРЧИН (уплашено): Ћут’, бабо!... Сад ће ти доћи син!... Ено га, иде! Ћут’, чуће везир!... СТАНА: Нек’ чује везир!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тако, моја милаја и прекрасна кумо, Мене моје варало уплашено уво. Ви питате мене: — Что јест убо било? Что јест мени тако знојем главу мило?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропало, па он, не могући више
Одлазила би натраг кући. А тамо већ се знало шта ће радити. Као увек, брижно, као уплашено, само да надгледа, обилази. Час тамо, у дну баште где је била она сушара, где се из дућана довлачила вуна, сир, масло,
« И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: — Седи, седи... Гледај си твој посао. Продужи, продужи. Ја имам када и да причекам.
— Знаш Арибегову воденицу, чивлук? Она се трже и чисто уплашено упита: — Знам, па? — Наш је! Она посрну. Папуча јој одлете с ногу.
Чисто клизи низ прагове. Стаде преда њ и уплашено поче да стоји. Младен бележећи упита га: — Шта је, ч̓а Марко? Он, још уплашеније, поче: — Ништа, синко. Него дошла..
Целе ноћи баба била као у бунилу. Од среће, занета, једнако говорила: — Сада могу да идем. Могу, треба да идем. На уплашено Младеново и материно трчкарање око ње и запиткивање, једнако је као себи говорила, одговарала: — Могу сада, могу да
Она је била чисто луда, без свести. Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне. Око ње уплашено оптрчавао је брат му и, преплашен, плачно је звао да се освести, прибере. — Остави ме, бре!...
Ћипико, Иво - Пауци
Моли за нас!” Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено. Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сада стоји као кривац пред смркнутим лицима. Његово лице, међутим, није смркнуто, ни уплашено, ни забринуто. Оно је као и увек благо зачуђено, помало радознало.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Брижно): А деца, јесу ли здрава? ТАШАНА Јесу. Само ми онај мали као увек једнако по мало болешљив. ХАЏИ РИСТА (уплашено): То да се гледа! Одмах да се види, шта је. Само деца нека су здрава. А како берићет, чивчије, сељаци, и слуге?
Ох, камо да сам сасвим луда, сасвим мртва, те бар онда да ништа не видим, ништа не знам... КАТА (прилази уплашено): Ама како: »луда, мртва«, »да ништа не видиш?« Шта ти имаш да гледаш овде, и од чега да страхујеш?! Шта је то, кћери?
КАТА (пренеражено, уплашено, прилази јој): Како да се излуди, чедо? Како да си сама? Па еве ту сам ја! Ја бих ти сваки дан долазила, не бих те
Свуда око тебе само покојно, мртво, и ја покојна, и мртва, а овамо још добро да се једе, пије... КАТА (уплашено, са страхопоштовањем): Е, за то »покојник«, »гробље«, знаш, чедо, ја за те ствари не смем да се мешам.
КАТА (уплашено одскочи од ње): Ама, јеси ли луда? Какав страх? (Решено намешта шамију око главе.) Идем ја, идем ја сама да зовем деду
И сада ево деде, ето долази. ТАШАНА (уплашено): Што си га звала? Или што ми каза да ме је волео, тражио, и због мене у калуђере отишао, и сад ме је страх због тога.
ТАШАНА Не, дедо. Али седи, седи, молим ти се! Ох! Не знам ни ја. (Хвата се за чело.) МИРОН (прилази јој уплашено): Шта је, Ташана? Па кад ти је толико тешко било, што ниси казала, и онда бих ја одмах дошао, одмах, још први пут?
МИРОН Ама да ипак, ниси болесна? ТАШАНА Не! МИРОН Па? ТАШАНА (решено): Страх, дедо! МИРОН (уплашено): Од кога? (Досећајући се): Ама да те ко не плаши?
Јеси чула? Сви овде мора да су! И то да им каже да сам ја тако казао, да сам ја тако наредио! ТАШАНА (уплашено): Зашто, дедо? Немој, страх ме је! МИРОН (утишава је): Не бој се ти. Буди мирна, весела, здрава.
Ено луди Парапута где се ваља по авлији. СТАНА (љутито): Па што га не нахраните и напојите? ПРВА САУШКИЊА (уплашено): Неће! Баца хлеб. Исколачио очи.
Хајд’, и ја да идем! ТАШАНА (готово уплашено, са страхом га зауставља): Остани ти, дедо, остани! МИРОН (извињавајући се што и он није са осталима отишао): А не,
МИРОН (прекида је, одбија, чисто уплашено): Не, не! А особито у вече, твоје јело, твоје пиће... Не то! (Раздрагано, болно, више за себе): Кад је вече, мрак,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Показујући јој на образ): Кад би те он пољубио, онда?... КОЦА (запушавајући Васки уста, уплашено звера око себе): Ћути, слатка, чуће ко!... (Одлази бежећи.) Улази Стана.
ВАСКА А што плачеш? СТАНА Па како да не, Васка?... Ето, ви сви певате и играте, (окреће се уплашено око себе) а ја сама! Нигде никога код куће нема. Ни отац, ни брат. Отац, већ знаш, љут, бесан.
Е, кад он не би био, онда ко би њој по три пара хаљина кројио и не дукатима већ дублама је китио? СТАНА (уплашено, да ко не чује): Ћути, Васка, ћути! Знаш добро какав је отац, па још нека и за то чује...
Знаш добро какав је отац, па још нека и за то чује... ВАСКА Е, није он до сада већ све чуо. СТАНА (уплашено): Мислиш зар и за оне свилене хаљине, што причају да јој дао? (Ватрено): А није тако, Васка!
А тамо, кажу, сада човек не сме ни да приђе. Песма, оро, пушке! Па и крв често легне. СТАНА (уплашено): Јао, Васка, јао! Зато мајка целе ноћи седи. Нит уздише, нит плаче. Само седи, чека.
Њега, с Циганкама по механама; и њу, мајку, што само плаче и кука... (Гневно): Ах! (Виче ка вратима): Овамо! Улази уплашено Стана. ТОМА Где ти је мајка? СТАНА (враћа се): Сад ће, оцо! (Виче): Нано! Улази Ката. ТОМА Где ти је син?
) КОШТАНА, САЛЧЕ и ОСТАЛИ (седају подаље од њега понизно, збијено). МИТКА (мрачно): Свирите ми! ГРКЉАН (уплашено): Шта, газдо? МИТКА (још мрачније): Жал, бре, да свириш.
И ти ћеш такој! Овамо ти! Овамо, вештице, овамо коске старе да ти растресем. Утрчи Марко. МАРКО (уплашено): Газда, хаџија стари! СТОЈАН (ђипи уплашено): Отац! Шта ћу му ја? (Полази капији, да је затвори.
Утрчи Марко. МАРКО (уплашено): Газда, хаџија стари! СТОЈАН (ђипи уплашено): Отац! Шта ћу му ја? (Полази капији, да је затвори.) САЛЧЕ (зауставља га): Не, синко, отац ти је!
СТАНА (цеди пешкир од хладне воде, облаже њиме Стојаново чело, тихо га љубећи): Бато мој мили! (Одлази уплашено.) СТОЈАН (буди се): Зора! Дан већ? (Уплашено.) Нећу ја дан! Њу, уста њена хоћу!... Ах, што се пробудих? Она беше!
(Одлази уплашено.) СТОЈАН (буди се): Зора! Дан већ? (Уплашено.) Нећу ја дан! Њу, уста њена хоћу!... Ах, што се пробудих? Она беше! Она, врела, слатка Коштана!
« И ја ћу да погинем! То да певаш ти. Погинућу, хоћу!... Син ми лежи болан — мртав нека је! КОШТАНА (уплашено, болно): А не то, газдо! ТОМА (не слушајући је): ...Жену? Немам. Никад је нисам ни имао. Имао сам мајку.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Нећу! Баш нек ме вук поједе. — Ехе, појешће он Жују, а тебе ће оставити! Ово је упалило. Дјечачић уплашено погледа своју кују и скочи на ноге. — Хајдемо брзо! У логору дочекаше Николицу срдачније неголи се Стриц томе надао.
— Хоћу да ме истучете, батине да добијем! — гласније понови Луња. Учитељ Паприка погледа је најприје уплашено, па забезекнуто, затим разроко као да му је мува сјела на његов црвени нос, а онда се забаци натраг, на наслон
“ — Еј, Стриче, јеси ли жив? — повика Јованче. — Јави се. — Стриче! — уплашено зовну Луња нагињући се над отвор. Умјесто било каква одговора, кроз продор се одоздо помоли дугачка рука, пограби
Луња само слеже раменима и одговори неодређено: — Па тако... Хода неко, шуља се. Ту је негдје. Стриц се уплашено обазрије. — Гдје, гдје? Гдје си га видјела? — Па још га нисам видјела, али он... осјећа се да је негдје у околини.
— Шта је, Жуја? — узнемирено упита Стриц. — Неког је опазила! — објасни Николица уплашено трепћући. — То је сигурно онај проклети ухода, опет је дошао — намршти се Јованче. — Лазаре, дај-дер ту кубуру.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Два санд’ка пуна, бре брате, ете, да прошћаваш, све курвинске ствари!...“ — Лелее! Не збори си!... — вели уплашено Јевда.
Ти да видиш што ће ти напрајим!... — Доке, — викну уплашено Мане на њу — змија ће те уапи ако напрајиш как’в ешеклак!... — Де, мори, — умирује га Дока — ти ме знајеш убаво!
Васка се измаче уплашено у страну. — Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.
— Зоне, на једна реч.. — Пушти ме — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране. — Ти не слушај, ете, ону будалу, ону Доку (Тетка ми се пада, ама је лудо!..).