Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
на то сви сложно одговоре: да они то не смеду народу казати, јербо ће и̓ народ побити камењем, — и да би Турке већма уплашили, придаду, да ће они (кнезови) морати у Немачку од народа бегати, ако са таквим гласом пођу у вилајет.
но Скопљак-паша, везир београдски, заиште од најбољи̓ фамилија 3 хиљаде момака да погуби; каки су ти осуждени уплашили се и побегли, како су други устрашени к њима сајединили се и на оне Турке напали, који су Србе убијати хтели, и тако
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И онако, стара, стењући, силазећи низ куће, почети да га умирује. — О, мајчице моја. Зар ми те опет ти наколници уплашили. Не бој ми се, не бој. Ево, ја, ја идем... утишавала би га идући к њему.
Африка
Седели су у трави, чекајући нас, па кад смо се приближили, искочили тако нагло и одмах забубњали, да су нас уплашили. Њихова тамна тела у жутој високој трави, испред далеког плавог неба, чудно изгледају.
Нису се ни изненадили ни уплашили кад су нас видели, али, не хтевши стати на мој позив, наставише кроз шуму. То су били нови чланови пламена Дјере, који
То су они што су се, побегавши од нас, враћали кућама у сасвим другом правцу, али се одједном уплашили од казне и онда се у галопу вратили.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је сам на свиту! То је зло, ето то је! Не смије тако удов ићи по свиту, али сте се уплашили да и вас не метну у гвожђа. Па сте га сама самцита оставили. Ето то је!
Само, кад би кажњавао, кажњавао је плахо, сумануто. Пред полазак у Росију, људи су се били препали, уплашили, од одласка у непознато, и тражили да их брише са списка. Он је, место одговора, викао: „Повали!“ И батинао.
Теодосије - ЖИТИЈА
глава дивљих Вепрова и с ликом медведа и осталих звери на глави, и тако страшан призор твораху како би маштаријама уплашили светога. Дошавши до пештере стадоше пред светога и запретише му, говорећи: „Ето, већ приспе час да убијен будеш!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Боље да му кажемо сад. А, може бити, да га је гдигод сакрио, пак смо се бадава уплашили само. ИСАЈЛО: И то може бити. Ево га. ПОЗОРИЈЕ 5.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Чим сам дошао мајка ми је нашла девојку, и одмах су рекли свима да сам верен. Они су се уплашили да неће имати ко да настави овај занат. Као да је то занат! — Девојка вам се није свиђала?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом. Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Да ми је знати због чега ли је пуцало! ВАСИЛИЈЕ: Ви се нисте нимало уплашили? СИМКА: Ја сам, господине, из официрске породице!... А сад можете и без мене, надам се да сам вам све показала!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сви сте се ви мојој несрећи радовали. А кад би знали... Кад би знали! Да могу да јој виде лице, уплашили би се и њеног свирепог осмеха и спустили би кашике.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Пук је пролазио кроз њему непознате крајеве. Обревши се у правој туђини, људи су се узнемирили и уплашили. Њихов немир и страх долазио је, међутим, и отуда што су се кретали кроз нове, непознате пределе: изменила се „земља
Петровић, Растко - АФРИКА
Седели су у трави, чекајући нас, па кад смо се приближили, искочили тако нагло и одмах забубњали, да су нас уплашили. Њихова тамна тела у жутој високој трави, испред далеког плавог неба, чудно изгледају.
Нису се ни изненадили ни уплашили кад су нас видели, али, не хтевши стати на мој позив, наставише кроз шуму. То су били нови чланови пламена Дјере, који
То су они што су се, побегавши од нас, враћали кућама у сасвим другом правцу, али се одједном уплашили од казне и онда се у галопу вратили.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када су се они уплашили од живога одерана јарца, ја како ће сјутра дочекати, побратиме, Хасан–агу Куну и његових тридест крајишника, крајишника
десет нам је друга побјегнуло“. Вели њему Сењанин Тадија: „Нека бјеже, драги побратиме! Када су се они уплашили од живога одерана јарца, ја како ће сјутра дочекати, побратиме, Хасан-агу Куну и његових тридест
Још нам десет друга побјегнуло“. Вели њему Сењанин Тадија: „Нека бјеже, Котарац Јоване! Када су се они уплашили од живога јарца одерана, ја како ће сјутра дочекати, дочекати Хасан-агу Куну и његових тридест крајишника, мој Јоване,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
па су се сва тројица увалили у јаму с разријеђеним гашеним кречом и одатле, по мраку, погодили у сеоско гробље и грдно уплашили неке касне пролазнике.