Употреба речи упокој у књижевним делима


Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Па су чак после његове смрти од тог новца купили икону и кандило и уметли у иконостас цркве за упокој душе његове... Толико је било много што је он напросио. А сви су му давали.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

газда кваси гушу, за Сивкову пије душу; други газда зубе чачка, напија за покој мачка; трећи лоче вино вруће, за упокој вјерног Жуће, а четврти, лола стара, све за душу Мамузара.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

па ме погледа с много саучешћа, као да би рекао: »Еј, веселниче; још ово који дан си међу нама, па после — со свјатими упокој«... Али ја опет ћутим и радујем се у себи, што су ми ови честити људи тако добри пријатељи...

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

(Тишина) ТАНАСКО: Нису нам отпевали чак ни „Господи, упокој...” МАНОЈЛО: Јеси ти свестан шта си учинио? ТАНАСКО: Оној кафеџинки човек излечио кутњак!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Нека им је од мене завештана прва мајска ружа, Док попови поје - то је још једино моје - упокој. А кад војник уђе да се купа, по реци у ноћи Он и његов коњ Драга, у које ћу ти време доћи, Од љубави сам бон?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности