Ћипико, Иво - Приповетке
изражај им је лица забринут и тужан, и немирни су, а имали би уживати у својој младости, док је око њих све ведро и упокојено. —Најбоље је да се повратимо, — понавља Спасоје. Није вајде своје послове другоме казивати.
А она се пушта и бесвесно за њим иде. Осећа сласт и ужива, као што све уоколо упокојено ужива у шапатљивој ноћи ленога, распасанога лета... Задњих дана тамновања, носећ воду, састадоше се на чесми.