Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Прастаре, покојне ствари ускладе се међу собом: постану некако равне и вршњакиње: упокојеност даје им мир и равна права. * Сада се мисао точи без шума, без пјене, кротко, као уље из старинског дрвеног тијеска.