Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Онда приђе стреји и тури у суву кровину упола распаљено сено; после се привуче вратима, извади конопче, привеза један крај за дрвену кваку, а други за један дирек
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Већ оматорио и упола оседео, па опет неће да се окани чуда. Толико имање, стока, баштина — па му све мало; све граби туђе, све је рад да
Срећко и Илија, потричари, обилазе по кукурузима, загледају оборене и упола изедене клипове и сумњиво врте главом. Сима се опет разгоропадио, па виче на другу страну: — Хајде, хајде,
— За кад? — За сутра... Крајње је већ време. — Какве изборе, бог с вама? Зар не видите да још нисмо ни упола готови с претходним мерама?! — Ех, нисмо да! — А откуд јесмо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Сједи, Машо, сједи!... Ево ти духана. Ти пушиш, чини ми се? Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела. И загледа се Турчину у лице.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ђорђе је видео ушима. Он се окрете упола њојзи: — Ама што ти плачеш, што срдиш бога? Ето господина доктора, па и господина Јоце.
Али очи, очи! Ни налик на оне пређашње! Чисто посукнуле, утекле у главу, упола покривене трепавицама, полако се крећу, нестално и бесмислено гледају, не траже ништа, не мисле ништа.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
На лицу јој неко блаженство, а уста упола отворила, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рéрне извађени врућ куглоф,
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сви га задржавају да сутра не одлази, али Љуба неће да пристане. Кад ујутру, а Љуба дâ презати, па свршивши упола ствар, опрости се и отпутује. Кад кући дође, чека два три дана.
Чика-Гавра Љуби све ређа. Љуби се допада и не; али ипак упола је задовољан; хоће и он мало времена да дозна начисто како Белкић стоји, јер Љуби много Белкићева деца — има их
Само то хоћу да знам — дакле, није се на мени јако познавало? — Онако — како да вам кажем — упола сте били. — Ал’ сам се паметно разговарао? — Смешно; али нисте џандрљиви били. — Све ће добро бити.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
По историјским подацима су Мауровласи, Морлаци, Црни Власи или Црни Латини били већ у средњем веку упола пословењени и говорили су латинским језиком помешаним са словенским.
Талијани који су остали у земљи и после млетачке владавине заједно са упола поталијањеним Словенима чине сад само три процента од свега становништва.
Али је она водила непосредно примању ислама и поарбанашавању. Има породица које су само упола поисламљене (у околини Пећи, у Гори код Призрена), где је мушкиње примило ислам а женскиње остало православно.
Аромуни централних делова Полуострва, најпре упола поромањени, затим измењени византијским утицајима, разликовали су се од старог романског становништва динарске области
год.). Баве се готово само земљорадњом и повртарством. Земљишним облицима, типом села упола разбијеним и богатством у шљивама њихови предели подсећају на Шумадију.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
За сестру која је то само упола (њена мајка није и моја мајка, али је зато мој отац и њен, што је очигледно по дужини наших ногу и црвенилу косе и
Обично се говорило да је скела пунија ексера него факирски лежај. То је било тек упола тачно. Ексери су штрчали ту и тамо, додуше, а и понека даска је пропадала под ногама, али та, пре мали милион година
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Зелене фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован „зборник“; на глави златна капа, красан оквир за то лице.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Веома учестало и сурово туку децу опет највише родитељи у Србији (близу 40%), док је у Хрватској тај проценат упола мањи, око 20%, а у Македонији свега 12%.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Недјељом ујутру, кад би се бријао за оним столићем, Лазо је понешто и еглендисао са својим президентом, тражећи већ упола заборављене енглеске ријечи да би га саговорник бар колико-толико разумио.
Биће вам од велике користи, да знаш. Чувши да је о њему ријеч, Василије се обазре спорим говеђим покретом, и то само упола, као да ће рећи: јесам ли ја то нешто начукнуо, а?
Истина, мало је тврдо, али даде се поднијети. Командир се нагне над упола размотано дијете, гледа његов округао носић, малецну стиснуту песницу и чуди се: — Гле ти само из чега ће израсти
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ленка одсече грозд. — Ево! — И пружи ми га. Гледа ме замагљеним и упола затвореним очима. Чак јој брада румена и светла. — Хајде да беремо! — шану и клекну до мене. — Не могу корпе да носим.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад кмет то види, скочи с врх мунаре. Како је доље на земљи клањало много Турака, падне кмет на једнога и онај остане упола мртав, али и кмета ухвате Турци и поведу кадији.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Лежем на траву и одмах видим цело језеро под собом; свако рибарско сеоце као упола потопљен цвет. Између две травке, или између мојих прстију пред очима плове барке по води.
То је први пут да је проговорила. Покрет њене тамне, обле руке пређе преко неба упола расветљеног месечином што се није појављивала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А луди, сићушни, малени, промицали су са фењерима. При овој светлости цаклио се челик и светлуцале очи коња, чије су упола осветљене фигуре изгледале огромне.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем! Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
седи код куће, пошто је млађи брат био вечито болешљив, и ма да се био оженио првом лепотицом из Скопља, из неке упола грчке фамилије, ипак он, једва издржавши неколико месеца брачнога живота, продужи тобож своја путовања по варошима, а
Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи. Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.
Јер стојећи тако на прагу, знала је да је целом том свету дала времена да је већ овако упола довољно виде, те да се после не пренеражују и зачуђују када се она сва к њима окрене. И то би.
На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао. Софка би се дизала. С муком би распремала постељу.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А вина мали красовољ, мерено упола од великог. А у друге дане, то јест у понедељак, и у среду и петак не треба никако јести варива нити пити вина, него
У та два дана да вам се даје на обеду и пиће великим уобичајеним красовољем, а за вечеру малим красовољем, упола већег.
А у уторак и у четвртак два варива да вам се изнесу без уља, а пића по мало, то јест колико је упола великог красовоља. У понедељак и у среду кажем вам да никако не окушате пића, већ се држати као и прве недеље.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
АНЂА Истина. ЈОВЧА Све? АНЂА Па... ЈОВЧА Истина да је виноград продао? АНЂА Јесте. ЈОВЧА И њиву већ упола начео? АНЂА Јесте. ЈОВЧА И дућан празан, ништа у њему не ради? АНЂА То не знам. ЈОВЧА (плане): Па шта ти знаш?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ако Кнегиња подржи нови устав, битка као да је већ упола добијена. Окренута светлостима што су долазиле од сремских равница и трајале над тромим водама, Љубица је слушала.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Другу, синко, бољу, поштенију. Тада се крезуби студент подиже упола, нагну према Николи и погледа га дрско у очи: — Ја знам најбољу — рече он — Човек пева после Рата.
ако смем питати... зна ли се где ћемо... шта ће сад с нама? Ђенерал се упола окреће и гледа га преко цвикера. — Не знам да ли умеш чувати тајну. — Ви... ја мислим... бар... господине ђенерале...
— Је ли, има ли жаба реп?... А што жаба нема реп? Пуковник се наједанпут упола подиже с кревета и у службеном ставу гледа строго и разјарено у очи потпуковника.
Он је ишао поред ње лагано, упола окренут, у оном нервозном узбуђењу које човека чини комичним, извештаченим и некако нарочито слабим.
зна шта би било да господин мој сапутник не отпоче врло живо да говори: — Поштовани господине, — рече он окренувши се упола — ви и не сањате о томе колико је несрећно створење човек кога сте љубазно пустили у своја кола, не сањате тако ми
Ја га погледах зачуђено а он се упола подиже са седишта: — Допустите — рече пружајући ми руку и изговарајући своје име — ја сам архивар, а дуго година био
вођство, кад се намах загрцну, баш као петлић кад први пут, пошто заклепета крилима, намери да кукурекне, па одједном упола прекине. Дакле тако нешто, као кад први пут.
наступио, и јер све више пада у ватру и напиње се, вратне му жиле набрекле као проширене вене на ногама, па је већ упола промукао, те уместо: „Здраво, здраво, здраво, здраво“, чује се само четворократно: ав, ав, ав, ав!
да силом отргнем оно плетиво, но она брзо одмаче руку, те уместо плетива ја зграбих за њене груди тврде као камен, и упола раскопчане. Повукосмо се, понесосмо, заједно поред жбуна, лица загњурена у траву... Шта сад мислиш, побро мој, а?
А кад црквени сат изби поноћ он нагло устаде да се облачи. — Ти ниси при себи, несретни. И упола исправљена у кревету, старица настави очајно и прекорно: — Опет су те слагали, проклети да су.
Ћипико, Иво - Приповетке
Пре освитка морао се дићи да служи свету мису. Пролазио је кроз хладне ходнике упола осветљене, пуне слика фратара из старих времена.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У кући је дочекује „мрачна, упола откривена постеља” и у чираку загушљива лојана свећа, док је напољу „мрак, и то густ, тежак”.
згуснут опис Софкинога расположења у часу кад се први пут пребацује у прошлост: вративши се у собу, затиче „мрачну, упола откривену постељу, с још отисцима од очева јој тела, лојана свећа у чираку прска и заудара на изгорео лој, а напољу
Краков, Станислав - КРИЛА
И увек је чуо јаук у ноћи. Пио је жедно млаке воде са стола. Било му је бљутаво по устима. Рус је упола отварао већ самртничке очи. Поново ј е уврнуо дугме. Опет је настао мрак у коме је и даље онај кркљао из грла.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А пошли Турци од Тимока или низ Мораву, ми им можемо у обадва случаја ставити на сусрет бар упола онолику силу, с коликом ће они ударити; осим тога ми ћемо имати згоднији положај и бранићемо це из опкопа, док они као
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Па да л’ је лепа?... Је л’ бар упола Од првенчета душе болане? КАП. ЂУРАШКО: Лепа, и није — већ како ком, (У себи.) Ал’ мени памет зане несрећном!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
би се према торовима, око којих се разлијегаше језива писка орлова и студено грактање врана и гавранова, па би као упола јаукнуо: — О ви црни врани и орлови, наједите се, науживајте се, и напијте се крви моје и снаге моје!
Ево ти ове моје 'аљине, па се добро умотај — рече старац, скиде хаљину, и остаде скоро упола го. — А ти, стриче? — Мени, дијете, не треба ништа. Ја се не бојим ништа, ни мећаве, ни вјетра, ни студени...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Улази Мирон (са требником, увијеним у епитрахиљ. Још млад, али задовољан и поносан собом; већ доста угојен. Обучен упола владичански као сваки »намесник«, старешина над осталим сеоским свештеницима.
Из своје собе иза келнераја истрчи кафеџија бунован, чеше се, зева, протежући се. КАФЕЏИЈА (обучен упола грчки упола цинцарски, у антерију, кратко џубе, засуканих рукава, на глави велики фес, све прљаво, дроњаво): Тепај се
Из своје собе иза келнераја истрчи кафеџија бунован, чеше се, зева, протежући се. КАФЕЏИЈА (обучен упола грчки упола цинцарски, у антерију, кратко џубе, засуканих рукава, на глави велики фес, све прљаво, дроњаво): Тепај се од тука!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Коњ диже главу и поче да фркће. Као хтео бих да стане... — Јаој, не дајте ме! — викну неко иза мојих леђа. Ја се упола окретох и видех само једну тамну масу, коју вода ваља. И нехотице зауставих коња. — Терајте, што стојите!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
скидали бисмо шешире, Уморни, па седали на прва пролазећа кола; Међу кокоши бисмо смештени задремали упола: Мој Гијоме, гле, сад се тамо све воћке расцветале. Тебе по горама вукао, уводио у све манастире.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Пази га, вода, језерце. Мачак провуче главу испод његова пазуха и остаде забленут, упола отворених уста. Пред њим, попут неког бунара, зијала је широка рупа, а у њој, на дубини од најмање три метра,
— Шта је оно? — оте се прво Николици. Сви су у страху претраживали очима упола наоблачено небо. — Авиони! Ено их! — узвикну Јованче.
Набројаше четири дубоке јаме од бомби. Многе гране околног дрвећа биле су поломљене, једно дрво упола ишчупано из коријена. На старој букви бијелиле су се бразготине од гелера. Лазар Мачак презриво слеже раменима.