Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
То је карактеристична црта говора у областима источно од Искра. Уз њу иду нестанак промене код именица и употреба предлога.
Има муклих гласова. Старословенско јус се изговара на разне начине, као е а, о (река, рака, рока = рука). Употреба члана, као и неких конструкција (имам чујено, имам видено), показује страни, вероватно романски утицај, можда утицај
Сваки родољубиви покрет, свака помисао на независност, чак и употреба ћирилице, и избор традиционалних српских мотива у народној орнаментици, сматрани су од стране полиције и војске за
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷ У шабачком крају, да би породиља лакше родила, кроз недра јој пропуштају јаје да падне на земљу.⁸ (Широка употреба јајета у овим обичајима објашњава се веровањем да ће се жена породити брзо, као што кокошка брзо снесе јаје.
Породица је универзални, људски, културни изум, баш као што су то и говор, употреба оруђа или ватра.¹ Патријархални тип породице заснива се на неоспорном и врховном ауторитету мужа и оца који се
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Али је мање познато да то није искључива њена употреба. Њена кожа, због своје мекости, јачине, еластичности и издржљивости има нарочиту вредност.
И у варошима и на свима Бермудским острвима званично је забрањена употреба аутомобила и мотоцикла, због мале површине земље, као и због реткости и ускости путева.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како и не би? То се у царству сматрало исто тако отменим као употреба сланог чаја и ношење жутих ципела. — Шта сада каже Ферфелин? — поручи Пелетин супарнику по свом најумнијем дворанину.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но благодарећи свом високом стасу и дугом врату, она је у толико способнија да брсти лишће са дрвећа. Стална употреба тог врата учинила ју је, по замисли Ламарковој, способном за тај посао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад би се провела тачна статистика, видјели бисте колико је у данашњем свијету опала употреба ријечи смрт у корист ријечи рак! Људске ријечи и људски страхови долазе и излазе из моде.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Његова употреба у телеграфији, телефонији и у сличне сврхе ће аутоматски отклонити статичке и све остале сметње које сада намећу ограни
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
па до француског дадаизма и надреализма: да се језичка средства троше, хабају, да се аутоматизује њихова употреба, па да више не осећамо ни њих ни оно што се помоћу њих описује. О томе је код нас 1920.
да је, историјски гледано, утицај ишао једносмерно од немачког ка српскоме језику, могло би се помислити да је широка употреба нашега лепо настала под утицајем немачког језика.
Али то није тачно, као што не би била тачна ни тврдња да је ова широка употреба новијега датума. Она, у ствари, зависи од нечега што је нашем данашњем погледу скривено – зависи од језичкога памћења,
Извесно је, наиме, да оно што данас називамо природним језиком у себи садржи скуп различитих употреба тога језика. Практично се никада не комуницира на некоме природноме језику уопште, него увек на некоме његовом облику,
Књижевност, у принципу, употребљава језик у целоме његовом дијапазону, али се његова употреба у прози и у стиху по много чему битном разликује.
се употребљава у донекле пренесеном значењу, а сваки троп се, са своје стране, понаша као да је у питању непренесена употреба.
о простом васкрсавању етимолошких значења и слика; у питању је пројекција, и то двострана: савремени облик, његова употреба и значење пројектују се на властити супстрат, а тај се супстрат пројектује на данашње канонизовано језичко значење.
Оно по чему се на овој равни поетска употреба природнога језика разликује од било које друге његове употребе јесте дијапазон те унутарње комуникације: она, у
све садржано у узајамном налегању различитих смислова „сламе“, различитих слика које ова реч у нашем језику меморише (употреба у фразеолошким јединицама као што су „алајбегова слама“, „млатити празну сламу“, „млатили сламу“, па придев „сламнат“,
употреби природнога језика доживљавамо као низ мањевише (не)разумљивих конвенција; једноставно осећамо да је одређена употреба или комбинација допустива и исправна, а друга недопустива или неисправна.
и тиме пореди његове варијанте (туђе небо, родно небо), али се у данашњем језичкоме стању у суштини не допушта употреба придева који импликује постојање множине: тако споредно небо импликује главно небо, доње небо импликује горње небо, а
језика дефинише као скуп свих математички израчунљивих могућности комбиновања које систем садржи, онда се реална употреба и функционисање те структуре може да одреди као подскуп нормативнограматички и семантички допустивих и емпиријски
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Постоји, међутим, и опасност да их је већ и сама употреба истих средстава анализе и исте методе учинила сроднијим него што то стварно јесу.
Стога за двадесете године није карактеристична само широка употреба слободног стиха него, исто толико, и тежња ка „поетском” или „лирском” роману.
у именовању „она два” и „ова друга два супротна”, са сигурношћу можемо реконструисати како ју је Станковић замишљао. Употреба показних заменица сведочи, најпре, да опажа неко ко је у соби, а то је Тодора.
Разуме се да већ сама употреба и учесталост, овог поступка говори да је понашање ликова психолошки мотивисано тананијим везама, које нису увек и
Али и њихов избор и њихова употреба нису слободни, и много мање зависе од слободне пишчеве воље него што би се на први поглед рекло.
Али праву меру те противности осећамо тек у прозној реченици Сеоба, где при читању најпре пада у очи необична употреба зареза. На пример, из прве верзије романа: „Не паде му ни на ум, / да помисли, / да га жена, / код куће, / вара”.
ли само да се ово што је о Дафини речено односи и на остале ликове, и ми смо већ закорачили у подручје где су избор и употреба језичких средстава непосредније повезани са општим склопом романа.
То су у роману кључни чиниоци, од којих зависи употреба језика; па, разуме се, зависи и синтакса. Док се у поезији синтакса, тако рећи, пропушта кроз ритмичко устројство
Постоји, пре свега, нормирани облик говора, такозвани књижевни или стандардни језик, који служи за званично општење. Употреба језика у засебним социокултурним подручјима даје функционалне стилове, као што су административни, жушалистички или
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
које су данас већ ишчезле једном поново појавити, а друге које су данас још у части ипак ишчезнути, захте ли то само употреба, тај апсолутни и законити господар над животима и смрћу речи: Мулта ренаѕцентур qуае иам цецідере цадентqуе Qуае
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Профани језик био је прихватљив само када је реч о профаним темама. Уствари употреба оба језика у истом тексту показује да се они нису сматрали различитим језицима, већ функционалним варијантама истог
у стил којим је саграђен нељудски свет, са људским фигурама као објектима манипулације, у најбољем његовом роману Употреба човека (1976). Од свих поратних писаца нико није приповедач у ужем значењу колико Антоније Исаковић (1923).
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
паралеле ібид. стр. 520. ГРОЖЂЕ Траубен ‹увае›. Грожђе. Употреба г. у култу није нарочито велика. Њега мора бити, у околини Ђевђелије, на бадњиданској вечери, и г.
, умрети неко у роду (ЗНЖОЈС, 7, 385). Као и јабука, и н. се носи као понуда болесницима (БВ. 7, 125). Иначе њена употреба у народној медицини није велика. Скувана са сољу и зејтином лечи она свраб (ЗНЖОЈС, 15, 127).
Конопља. Веровања о к. била су у пуној снази у прошлости, кад је она гајена у сваком домаћинству и кад је употреба тежине била веома велика.
остане после увођења у брдо, а урезници су крајеви жица који се нису могли уткати), а верује се да несрећу изазива употреба ујамака и урезника не само од конопље него и од лана (ГЕМ, 19, 1956, 91 ид). Копитњак. У Гружи к.
« и тако стално у наредних четрнаест стихова (СЕЗ, 83, 1971, 248, Алексиначко Поморавље). — О веровању да употреба ујамака и урезника изазива несрећу в. ропе, ѕ. в. конопља. Леска. У сну л.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
ѕіцх унтерхалтен) — забављати се, проводити, разонодити УПОТРЕБЛЕНИЈЕ — употреба, поступање; опште употребленије »општа пракса« УПРАЖНЕНИЈЕ — вежбање, бављење нечим УСУГУБИТИ — удвостручити,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
зашто, ак’ м. ако), афереза (’вако м. овако, ’нако м. онако), синкопа (до’дио м. доходио) употреба номинатива место вокатива (да би се добио један слог мање, нпр.
: дијевојка м. дјевојка, бијежати м. бјежати), употреба суперлатива место позитива (нпр.: на тебе су побоље хаљине; да умесим пребеле колаче), употреба генитива место
бјежати), употреба суперлатива место позитива (нпр.: на тебе су побоље хаљине; да умесим пребеле колаче), употреба генитива место акузатива (кад именица у генитиву има један слог више, нпр.
: чувај, царе, ти господства твога), употреба вокатива место номинатива (кад именица има један слог више у вокативу, нпр.
: што је јунак Петре Мркоњићу), употреба диминутива (нпр.: коњиц, горица, бојак, братац, данак, санак, криоце, јетрвица, недарца), удвајање (нпр.
: побратиму НоваковићГрују, њему даде златна бошчалука), употреба непотребних речи: ми, ти, га, баш, бре, пак, а, ја, та, да, до, тај, онај, ту, онде (нпр.