Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он и сам није знао куд је управ’ полазио. Да ли учитељу, или запису, или њојзи... Али је стари уча приметио да се Милисав код записа није више пута ни
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Има мајмуна у Африки који су млого већи од човека, управ на две ноге ходе и браду имаду; словом, по телу подобни су човеку, осим разума и словесности.
или златоизвезеним хаљинама поносити се, а о украшенију душе и памети, срца и нарава својих нимало не марити, ту управ принадлежи: „О чудне главе без мозга!
Не иштимо похвале пре него је заслужимо, и баш кад је заслужимо не иштимо је, сама ће доћи ако смо је управ заслужили. Ко је силом хоће, она од њега бежи.
” „Е, о том се ти стараш? Не брини се“, — одговори лисица — „само ти слушај мене, пак се не бој. Стани управ подупревши пређне ноге к зиду, сагни главу, и наклони рогове спред.
Видиш пијана како се јуначи да управ иде, а посрће, — свак се томе смеје. Но стару и немоћну смејати се што посрће, то је права лудост и знак зла срца.
Златне и слатке речи: „Весели сја јуносте в јуности твојеј, и ходи во свјех путех твојих без порока”. Онда управ можеш рећи: „Сине цримине луси: Без греха сам се играла”.
на колико се већа достојинства возводи, толико бољи и паметнији бива, а злу и луду подај му власт, пак ћеш га онда управ познати. Разумно наши стари веле: „Кад се Циганин оцари, обеси и свог оца”.
Шчастљив народ којему милостиво небо таковога владјетеља пошље! Но тада је управ шчастљив и достојан имати га кад га љуби како о ц а, радо слуша и повинује му се.
Ко управ љуби просвјештеније разума и добродјетељ, њему се никад неће омразити о свему што к тому управља и споспје|шествује слу
ником није кадар добра учинити: његови исти сродни и пријатељи не смеду се на њега наслонити: о њему се управ може рећи да у ветар говори; да све што добро рече — учини, био би знаменити човек.
— Наше басне курјачица, она не зна лагати, него каже управ каква је била и чему се има надати. 83 Крава јаловица и волови орачи Краву јаловицу хранио сељанин, кад
Главе и костш мршвих људи! Али што он хаје за све то, него каже јој управ: „Ко мари за јело, нека ти отвори. Мени донеси што пити, ако хоћеш да ти ја отворим.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци се жестоко почеше бранити; њи’ов старешина Гуша Муста-баша узјâ на хата а мач у руке и управ потрча сокаком, а Ђока Мићановић (из села Клинаца, сат и по ниже Ваљева, који је доцније постао стражместером) дочека
Кулићу опет рано искаше изун да се превезу, но кад им одрекосмо конечно, а они окретоше уз Мораву и између Багрдана — управ место заборавио сам — на конаку удари Карађорђе с војском и све и̓ поби и пљачку узму.
” — „Није, господару!” — Ђурица уста и рече: „Заборавио сам, господару!” — Ми се управ почесмо за нашег другара стидити, и почесмо разговарати шта је заслужио, када је заклетву преступио.
Сирома Верховни Вожд, све једнако јецајући и држећи руку на очима, на столици седи. Ја управ да кажем од плача једва сам проговарао за утешити Вожда, и рекнем му: „Господару, није фајде плакати, но узми пасош,
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Тако ћемо најлакше сазнати шта је унутра. Ево га, почео је да гризе џак, и то управ уз моје лице. Сав се задихао од посла, у само ми уво дува. Морам да зауставим дах, јер... јер... Охо, ево га, стао је.
— Биће, канда, неки џак, а? Нико му не одговори. Непознати онда гурну џак ногом, дохвати мене управ у слабине и гласно се насмија: . — Ехе-хе-хе, да нисам пијан, још бих повјеровао да сам нашао мачка у џаку.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— рече Маркиша. — Ја не! — рече Крцун. — Ја сам увијек на опрезу! — Ко је крив што си лакосан као кокош, управ као зец!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ено је, управ замаче даље иза оне окуке. — А ти притвори вратнице да ти не утече из авлије — дочекује Циго. — Баш јој је код тебе
— Аха, добро што ми то помену! — гракну Рожљика. — Имам ја управ нешто за тебе, само да добро платиш. Рожљика донесе из амбара велику гранату од хаубице и поднесе је свом пријатељу
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
с коријењем из земље и ваљати, као какав страшни вијор; Кривигреда опет зграби најдебљи храст за врх, па га сави управ до земље; па онда рекоше Марку да он подстакне угарке на ватру. А на ватри је горело велико храшће.
пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од лакта, да нема оно браде и да не јаше на зецу, управ могао би га погазити у трави. Ти си видио нашу јакост, али шта је то према јакости тога чуднога старца?
тица орлетица, кад се поврати, па не нађе својијех младијех облијеће оно мјесто, те страшно пијуче и дан и ноћ, да је управ жалост слушати. То траје све дотле докле не почне опет лећи друге тичиће.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
прастару причу како је у једној земљи власт објавила незадовољном народу да ће се у земљи појавити велики Гениј, управ Месија, који ће отаџбину спасти од дугова, рђаве управе и сваког зла и беде, па ће народ повести болим путем,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
На Борисе, Вукашине, општа грми анатема, гадно име Пизоново не см'је калат мјесецослов, за Егиста управ сличи гром небесни, суд Орестов. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Стиже сина материна клетва, погибе му војска сваколика. Бјежи Станко управ Бајазиту, да с њим једе маџарске носове. О гњијездо јуначке свободе, често ли те Бог нàглêдâ оком, много ли си муке
То је управ благослов вишњега. ИГУМАН СТЕФАН Ја сам прошâ сито и решето, овај грдни свијет испитао, отрови му чашу искапио, позн
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Осим те вјерске несношљивости — с чеса бјеху управ немилосрдни према својим земљацима, особито према сељанима који би пристајали уз нову вјеру — Јанови преци у осталоме
„К њему!?“ рече Вира (како је он зваше) престрављена, управ ужаснута. „Та да, ондје гдје смо јуче били: Рекао нам је свима да се данас на истоме мјесту нађемо, да ће нам
наведе говор на стара времена и јунаке, па вјешто сврну причање и помену претке готово свакојега свога званице. Управ великом вјештином — као што умију Црногорци, особито старији — као да је то само од себе текло и просто говор на то
Онај други не шће да пуши, но звјераше у женске. Оне бјеху као на жерави, једва чекајући да Пејо почне запиткивање, управ као у суду, то је, узгред да речемо, свеопшти обичај у нашим крајевима. „Јесте ли уморни?“ започе он.
Малиша је преводио питање и одговоре, а преводио је управ с досадом, те је застајао и отезао, па одједном обрати се сердару: „Овај господин, он је официр, Шваба, као што видиш.
и мени је мука... Онако, да покушам... А оставимо па ћу у јутро с Јоком...“ Тако се сердар шчињао, а цура, управ као навлаш, њему ће: „Богме, тата, ни мени се не спава!“ „Хм!“ рече сердар. „А што?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Већ ти удри управ у мог драгог Петра главу; у главне жиле, у врат, — у вратне жиле, у руке, — у ручне жиле, у ноге, — у ножне жиле, у
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Чувши младић ово обесели се, те узјаше на онога ђевојчина коња и зађене за пас онај чудотворни нож па управ к оној гори упути се, и кад дође на ону главицу, угледа ливаду и по ливади коња свакојакијех; кад сиђе у ливаду, коњи
Дивљан примичући се мало по мало да би га ухватио примакне се управ над воду, а ђак му онда притрчи иза леђа и тисне га у воду те се дивљан утопи.
Кад дође вријеме да се прасе убије, помисли у себи онај сиромашан сељак да није право да му управ половицу од | њега да, па незнајући, како би урадио или да му од њега ништа не да а да поштен остане, пође к своме
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Готови смо нама[х] на кавгу. Свак се себи чини на правом путу, а другога суди за изгубљена. Ко год не види, не може управ ходити; а ко год не уме мислити и судити, не може ни своја дела како ваља управити.
врло полезне к намеренију које је он са мном имао; нити је могао мој добри благодетељ предвидити да је баш ово било управ против његове накане, како ћу сад дати познати.
А мој љубезни читатељ само нек’ чека док сву ову историју од краја до краја очита, јер ће само онда моћи о свему управ судити. И тада, ако што позна да је добро учињено, нека следује; ако ли погрешено, нек се уклања.
Неблагодаран и недостојан чловеком називати се који се тога благодејанија не спомиње? Моје кћери, кад би ви управ размислиле и расудиле на коју сте високу одреду од бога саздане, не би вам имала кад ни на ум пасти обрва, очију и
Ово је грчка реч и ко [х]оће управ да је изговори, ваља да рекне „калогерос“, а то ће рећи - добар старац; а монах, илити управ монахос, значи - сам
је грчка реч и ко [х]оће управ да је изговори, ваља да рекне „калогерос“, а то ће рећи - добар старац; а монах, илити управ монахос, значи - сам илити самац.
Како се служба сврши, а он ти управ к мени, који му се као стидљива невеста и невешт начињах. Зовне ме напоље да ме нешто пита.
” И како би чуо да прво није, него фторо, „видиш да није чудотворна — рекао би. За такову своју философическу и управ благочестиву љубоистиност сви калуђери, Јерусалимци и Светогорци, ко жив зна што би му учинили да су могли.
” Ја сам потом послао неке дарке њему, али то за ништа не држим спрама овој хитрости која се управ може назвати греческе љубови и дружества хитрост.
Упутим се управ к родитељском дому, пред којим нађем у глубокој старости стрица мојега Грују. Познамо се и поцелујемо.
Није ли ово управ против божје воље, следователно против свакога паметнога закона, возбрањавати да се људи на божји свет плоде и рађају
Није до стајања. Напред! Намере се два поштена трговца управ за Калес, с којима о малом трошку до инглескога канала могах доћи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ја не вељу да баш није гри; али је сасвим мали, управ гришчић, који се може отпостити. Те ствари ја боље знам него ти, кâ шта су боље знали од мене покојни Шкоранац и
„часова“ нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи до дођи, али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђивао другове и фра-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тога он је с
— Даклен, кршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? — поче исповједник. — Има управ дванајс година — одговори Пивалица уздахнувши. — Шта наопако?... Та-ако!...
Бакоња стаде сасвијем потанко, управ досадно потанко, испитивати онога првога о његовој болести, па онда засу савјетима о лијечењу, које је опет толико
Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили попа Илију. Онда би сви у шетњу на коњима. Кувар се управ ачио својом вјештином, те је свакога оброка задивљавао поп Илију, који је могао судити о тијем работама.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Како бисмо га дакле могли не вољети? На концу, сасвим схватљиво. Опростиво је што људи воле себе управ онаквима какви јесу.
излету кад се најмање томе могао надати, изнаказио руку, и тиме се упропастио и онеспособио за даљу каријеру; и то управ у часу кад је већ стајао на прагу славе — итд., итд.
Памтим, окрутно памтим — као што се већ окрутно и неоткупиво памти из дјетињства сва сила ствари од управ никаква значаја и вриједности! — сваку најмању шару, сваку најмању вијугу и коврчу на тој плафонској сликарији.
је све друге тај догађај оставио у увјерењу да је вањски несретан случај био оно што ми је пресјекло даље могућности „управ у часу кад су се с највише изгледа преда мном отварале”, мене самога то није ни за тренутак успјело завести у заблуду
— То јест, она — управ као и велико умјетничко дјело — постаје сама за се један козмос, цјелокупан и завршен. Ако баш хоћете, рецимо (да
Материја, дакако. Згољна материја. Али таква, ас дреамс аре маде он. А управ то је оно што је важно. Кад би ме неко продрмао за рамена и разбудио те ми рекао: „Слушај, човјече!
случајном пролазнику, колико из јежње која га је хватала на помисао да би се том пролазнику могао насадити на тјеме управ оним мукло болним мјестом испод десних ребара.
Ти си недосљедан, ти си у протусловљу са самим собом!” — Тога се управ митски, преувеличано бојим, бојим читавим једним скривеним комплексом у мени.
Свака је филозофија само израз датог начина осјећања, априорног и условљеног управ онаквим психичким устројством какво њен творац у себи носи.
у глави мисао како многе моје недаће, и оне фамозне, „пропуштене пригоде”, које се не враћају, дугујем, бар дјеломице, управ тој нетрпељивости према свему што сличи на психичко насиље.
Ето, управ таква је била моја слобода. Па ипак, то је баш она врста слободе коју волим. Неко се роди Кромвел, а неко боем-анархоид
Из дна младе звијери проваљују набоји самосвијести у стравичним облицима еготизма. Наше је биће управ животињски неподвојено: још није напукла она уска унутрашња пукотина, оно мало, благотворно одстојање према самоме
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ И гле, баш умријети! Најпослије дође најстарији лекар и каже да му се не може помоћи. Управ исти дан стајао је и један малар крај мора, кад се по мору провезао брод и ђевојка, и он наслика онако скупа брод и
али је се ипак неће ужити, јер откад је царев син отишао од куће, њему се чини да нема него три дана; али тому има већ управ три године; и у том је њему умрла мати, а отац му се оженио маћијом.
Пошто се смрче, обуче везировић гаће, па се упути управ у царски двор, и прође све страже — а како их не би прошао кад га нико не види? — и дође царевој кћери у собу.
с коријењем из земље и ваљати, као какав страшни вијор; Кривигреда опет зграби најдебљи храст за врх, па га сави управ до земље; па онда рекоше Марку да он подстакне угарке на ватру. А на ватри је горело велико храшће.
пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од лакта; да нема оно браде и да не јаше на зецу, управ могао би га погазити у трави. Ти си видио нашу јакост, али шта је то према јакости тога чуднога старца.
тица орлетица, кад се поврати, па не нађе својијех младијех, облијеће оно мјесто, те страшно пијуче и дан и ноћ, да је управ жалост слушати. То траје све дотле докле не почне опет лећи друге тичиће.
“ Како то рекоше тако и учинише, па кад бише близу дедина дућана, рече Бошњо „оно је“, па се уклоНи, а хаџиница управ па на дућан: — Драги дедо, — каже му она — отишао ми хаџија на ћабу, а кућа ми на осами, па се бојим да ме ко не
Бошњи рече хаџиница да одмах иде управ у свој вилајет, „јер ти још нијеси научио шејтанлук, па би те могао још ко у овоме великоме граду преварити“.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Да с’ видела кад ми стрела Срце пробила, Од крви се, управ овде Ружа створила. Ружа ми је мирисала Као слобода, Ил’ кâ суза, кâ молитва Тужног народа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
по небу блуди; Ил’ су какви други оштроуми, Те се тако и дан и ноћ труде Да душевно сваку правду суде, Ил’ поете, ил’ управ’ безумни?
сложена песма ова, коју је по познатој народној арији вешто у четири гласа ставио искусни наш Србин и једини управ у овом кругу делајући гласослагатељ (Тонсетзер) Господ. Н. С.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛ. ВАВИЛА (за себе): Неверни Тома! КАТУНОВИЋ: Ма што зборите као у инат, Хајд’ не чудим се нашем Вуксану, Он управ’ не зна шта је озбиља, Па му је нико и не казује. — Ал’ теби, Радошу!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ђе си био — ниђе. Шта си радио — ништа. — Шта ћеш сад, Мијо? — питају га људи. — У Беч, управ у Беч!... Ишô би' и на другу страну, али се нема куд. — А трошак? — упита неко.
Знаш што је кап? Кажем ти, ако још само једна кап кане — слободно мореш цијелу пинту пролити: не ваља! Управ ти је сад под мјеру: десет гради. Симеун се нешто присјети, па нагну још једанпут. — Није! Нијесам добро погодио.
— Није! Нијесам добро погодио. Чекај, чекај! — забрза, изврну до дна, па се стресе. — Десет и пô! Управ под мјеру. Толико ти је. Ако ми почем не вјерујеш, ено ти Бање Луке и царске мјере... Свачем ја знам верак.
— Ето калуђера! Сакри, дијете, ту ракију! — чу се неко код котла. Доћерасмо коње управ пред котô. — По Богу отац, какво је то тако пушкарање отуд? Да нијесу Мајданци? — пита Брадара.
)... Ето га управ међу краке! Чувај се, господине! Јој, јадан ти сам, ако ти што буде, никад Ти госпоји ни ја ни ти нећемо смјети изићи
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„А, чекај!“ узвикну кравар, „ја управ тебе и требам, Тебе, што птице плашиш, одавно по шуми вребам. Кмету ћу ја тебе, зверко.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
ИВ Група дјевојчица с грајом се враћала из школе и управ кад су пролазили покрај густа љескова жбуна обавијена дивљом лозом, једна од њих преплашено врисну: — Јао, ноге!
Пред њима се из вјечитог мрака показивала овисока подземна дворана са чијег су стропа висиле дебеле камене свијеће. Управ тога тренутка с најдебље од тих свијећа откиде се тешка водена капља и с чудним звуком проби тајанствену тишину: штроп!
Пажљиво размичући љескове гране, он се шуљао ивицом Гаја, загледао трагове, тражио није ли негдје недавно сјечено. И управ кад је био изгубио сваку наду да ће ишта открити и уморно размакао грање на једном жбуну, спази пред собом у трави
— Бјежите, ето усташа! Иду од раскршћа! Усташе опазише бјегунце кад су управ претрчавали једну узвишицу под Гајем и повикаше: — Стој, стој! Ено их!