Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нико му не приђе, не упита нешто, не показа се радознао. — Шта је ово, људи? Упита се тако упразно, глуво, јер чак ни у машти не нађе правог саговорника.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и ваздух заудара на изгорело месо, и ваздух је пун пепела од косе, понегде неко псето зарежи под вајатом, па му после упразно шкљоцну вилице; он једва дише, кроз лесу јасенова види, два прозора светле, он и она, он, она, он, корак је краћи,