Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Тако је. Сад се стрина Марија на нас ослања — потврди Јованче. — Замисли: она само зовне, а ми упртимо сваки по једно бреме дрва колико оно Николино, па пред њезину кућy. — Их, да сад сретнемо учитеља Паприку!