Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... Мати скочи. Докопа је за руку и упршти погледом у њу. — Откуд знаш? Она је ћутала. — Откуд знаш, питам те! — Не питај ме, нано!
Али је следи поглед Јеличин. Она заћута. Наједаред је обузе љутина. Дође јој па би да сможди Јелицу. Упршти погледом у њу: — А што нећеш? — упита. — Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. — А коме?