Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И увек би се вукао тако упрљан, мастан и плазећи се сваком. Чим би у чаршији наишао на дућан каквога чувеног газде, све би тада околне дућанџије
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Крик беше ужасан. Тода га чу, осврну се, позна га и заустави кола. И падајући, ваљајући се, дође до њих. Сав упрљан, раздрљан, крвав, силно дахћући, наслони се на кола, и дрхћући целом снагом, убезекнут наднесе се, зину и упре у Тоду