Употреба речи упрљао у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Сад знам! — рече учитељ. — Ђоша, онај... Проклет, дабогда! А, ево, целу ми је старост својим неваљалим животом упрљао. Сремац развуче гајтанчић на кеси, рашири је и показа учитељу оцило, кремен и повеће парче труди.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле је био занемео кад то чу. Варвара га је преклињала да ништа Петру не говори – упрљао би Петар крвљу руке, на овом путу, а сви ће се унесрећити.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли: — Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.

Да забашури, поче једнако чистити чакшире и ципеле, што их је тобож упрљао идући преко капије и њиховог дворишта, а у ствари да би што више сакрио своју љутњу и бес и имао шта да гужва и стиска

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности