Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Од земљице Урош устô, Срце, глава, све му пусто, Па не види чедо мило, Што с' ка њему упутило, И не чује како кори, Како декла плао збори: „Де си, де си, срећо мила? Но већ све сам препатила.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Тако, оно исто с чим је он био наумио да ме од мога пута одврати, мене је на исти пут метнуло и упутило. Да ми дâ познати шта је туђинство и туђ хлеб, одведе ме у Тамишвар и даде ме једном мај-стору капамаџији и трговцу.