Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
По нечијем наговору, коњу је дао име „Ураган“. Нема шта, непознати кум имао је маште. Кренуо, тако, Мулић с Ураганом кроз наша села, у откуп.
Циго, као и сваки трговац, манише робу, тврди да то није за њ, док је не добије за динар-два, па гура даље с Ураганом. Крстарио калајџија најприје кроз она села ближе вароши, па чим напуни кола, он се врати у „Отпад“, преда робу и опет
И ево га, једног дана, колица с Ураганом и Мулићем докотрљаше се и пред кућу страшног брке. — Охо, кога то видимо, ко нам то долази!