Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Стигоше и до клиначког друма. Види се већ и кућа попова. Сад ће доле к Бањи. Поша беше уранила, па изишла неким послом пред кућу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А да, дошао сам зато тако рано, да видим је ли уранила, је ли обучена, да ли се не чешља у десет сати, као неке фрајле.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Слава и част домаћину! Тебе на част, господине! 15. Уранила, коледо! стара мајка, коледо! Светој цркви на јутрењу, Сусрете је свети Петар На јелену златорогу, Златорогу и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ово смо овако били одредили за заметнути трагове. Моја мајсторица била уранила, да у цркву пође. Слажем њојзи да ћу с Ником цели дан на удицама рибу ловити.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али је зато са живим интересом пратио кретање лађа. — О! Данас је Либурниа уранила читав четврт сата! — ускликнуо би с догледом на очима.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
други него свети Петар »на јелену златорогу« (дакле: са атрибутом паганског божанства) сусреће стару мајку, која је »уранила светој цркви на јутрењу«, и враћа је (као чувар старог, паганског култа) гостима колеђанима, који моле за Бадњака и за
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мађарица, код свог јаче од педесет година старог господара, уседела се, уранила, потеже је и чула, и надзор њен није вредео скоро више ништа. Млађи су је тужакали да не пази по кући, не чува.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На исти начин наш народни песник приказује Грујичино одело и оружје (у песми Новак и Радивоје продају Грујицу): Уранила Џафербеговица, те износи дивно одијело, и облачи дијете Грујицу: на плећи му удара кошуљу до појаса од чистога
23 КОСОВКА ДЕВОЈКА Уранила Косовка девојка, уранила рано у неделу, у недељу прије јарка сунца; засукала бијеле рукаве, засукала до бели
23 КОСОВКА ДЕВОЈКА Уранила Косовка девојка, уранила рано у неделу, у недељу прије јарка сунца; засукала бијеле рукаве, засукала до бели лаката, на плећима носи леба
А када је по вечери било, она простре мекану постељу; леже Грујо с булом у душеке. Кад ујутру јутро освануло, уранила Џафербеговица, те износи дивно одијело, и облачи дијете Грујицу: на плећи му удара кошуљу до појаса од чистога