Употреба речи уранити у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Сјети се да су он и кнез Драго легли иза поноћи, да је кнез, газећи лојану свијећу, рекао: „Ја ћу уранити у цркву, а ти, Јанко, спавај до ручка!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Злато ми је сјај у слами, а у пређи жубор-нити, сврачје писмо, дијаграми. Хоћеш ли ми уранити пре него ми сенка приђе, Љубовиђо Љубовиђе? Не гаси се, ланен-цвете, јер је лампа према крају.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити итд., док се, најзад, Бакоња каза, а на то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости!

Ћипико, Иво - Приповетке

— 'Ајдемо! — вели Спасоје забринутим гласом. —Сутра ваља уранити: сваки дан има посла! — Лазо, сутра ћемо разговарати, вели њему и гаси поцрњеле, жмираве лампе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Доцкан је. Сутра ми треба уранити. Кад добијем времена, наставићу даље... Овај део писма био је доста изгужван и на њему су се видели неки тамни отисци.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ Тко ће љута змаја преварити? Тко ли њега спаваћива наћи? Ђорђе се је јунак научио прије зоре свагда уранити, умити се и богу молити, и попити по чашу ракије: бјеше Ђорђе прије уранио и отишô у доње подруме.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности