Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Здрав уранија! — Откуда ти у ово доба? — пита фратар надувајући образе. Ја пошâ још синоћке. Кâ, вељу, липа ладовита ноћ, а по
Здрав уранија? Балеган, који стругаше рибу, нанишани једнијем оком на незваног госта, па одговори сухо: — Вазда бија ваљен Исус и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
упамтио име једној од њих и мој је одговор гласио: — Ерата, Калиопа, Клија, Мелпомена, Полимнија, Талија, Терпсихора, Уранија и Хипотенуза. Уосталом, нисам ја једини био коме су хипотенуза и катети пореметили нормално расуђивање.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— У другој соби, одмах до собе Замфирове, поређале се на миндерлуцима: домаћица Ташана, Таска и тетке Калиопа и Уранија.
— Неје ни дете за давање! — одговарају обе тетке, и тетка Калиопа и тетка Уранија. — Мори, кој не пита бричи ли се владика. Ја си с домаћицу зборим!
— Имамо си, имамо — прекидају је једногласно и сложно тетке Калиопа и Уранија. — Што ни треба ти па да нам га казујеш?... — Та што... ако сте, демек, чорбаџике?
! — Доцна си се присетила, Доке... А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума.
— Ако, дадо, ако, миралај ме зове, миралај ме зове, на татли баклаву. — О Господи! — крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе. Што је била, која је била, ете, та Сика у песну турена?
Па и она матора тетка Таска, и она ту; смеје се и она, а прихватиле и оне друге две тетке, Калиопа и Уранија. Само се тетка Дока не смеје, него се љути: планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и
А ваљда је и суђено и писано да то тако буде. Зато се прве недеље по подне крену тетка Уранија (јер је од тетка-Таске, која је иначе свршавала такве ствари, одузето свако пуномоћје, пошто је била оглашена за
Тетка Уранија оде, али се не врати. Нема је ни у понедељак ни у уторак целога дана. Код Замфирових одмах осетише да није добро кад
Зла слутња се обистинила. Тетка Уранија јој је све испричала. Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво
још за женидбу, да није одслужило војску, да ће га можда послати горе у Грац на више трговачке науке (на што се тетка Уранија грохотом насмејала и рекла: „Лелее, старо магаре, та му се саг топрв сетисте за самарицу!
Јасно је било да неће, и да верују чаршијским гласовима, јер је Уранија одмах сутрадан чула — достављено јој је — да се Перса, Манулаћева мајка, јасно и разговетно изразила на једном месту
А сем тога — причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману кујунџију, баш сада