Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
као пред свештеником што други чине, да ће заједно сав живот проћи, његово месечином обасјано вилинско поље и његове урвине.
Матавуљ, Симо - УСКОК
али то је камивао, који, што се већма пење то опаснији постаје, јер на мјестима окомито под њим зјају стравичне урвине, те да се коме незгодно нога оклизне, сурвао би се доље и пао на дно раздробљен! Његуши се уредише у поворку.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Низ неке стране, урвине праве, лете на туру и преко главе, репови праше, очи се жаре, а торба дрнда низ камењаре. Пијетао не зна, од
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Под небо се стење диже. На висове стења тога Не достижу живи људи, Ту једино дивља коза Кроз урвине мрачне блуди. — У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с тутњавом ломи вале О вечите, хладне стене.
Ено на суром Вису урвине вековне стоје К'о страшан, огроман скелет... Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока трава Суморног
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А месец мирно, залеђено гледа. На снежна поља и урвине леда. Студени ветар немилосно шиба. ЗАБОРАВ Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
хлеб јели и женама струк ломили на коњима у галопу, ситноглавим и танконогим коњима што се пружају као срндаћи преко урвине, то је била коњица, а не ви, трапаве пијандуре, а ми смо били војска, нисмо били Преровци, официр, иако је имао браду,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Положај батерије био је погибељан. Да издире косом — не може издирати кроз урвине, кладе, пањеве и честе шумарице. Да се спусти у поток пада узмиче друмом — не сме, јер нема кад — турска ће је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
као стотину громова. Гр-у! Гр-у! Ура! Ура! Гр-у! Ваздух се ускомеша. Одјекнуше планине и урвине. Отпоче прасак пушака. Митраљез. Наш рововац урликну. Гр-у! Гр-у! Гр-у!... „Јаој!“ Ларма, повици. Гр-у!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Уморан и растројен идем од једног до другог зупца на бедему, нагињем се између њих и гледам доле у урвине којима блуде сенке облака и мрље месечине.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Вали суморно брује. Над седом његовом главом Орао одважно кличе, шŷми и шири лêт; А кроз урвине снежне, гонећи страшнога вепра, Јуначки звижди Гет. И небо, земља и море, све се у магли скрива...
Ено на суром вису урвине вековне стоје Кô страшан, огроман скелет... Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока трава Суморног
На висове стења тога Не достижу живи луди, Ту једино дивља коза Кроз урвине мрачне блуди. У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с тутњавом ломи гране О вечите, хладне стене.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Изборане и избраздане, пркосе оне тисућима година, а већ столећа су се сламала о њихове урвине и клисуре. Надживеле су оне геолошка доба, а о повесници људскога рода шуме већ горостасна дрвета.
Навикнути на брда и урвине, намучени од крша и камена, гледали смо изненађени у недогледну равну површину. А море је шумело.
Тешко је присетити се и јучерашњег дана. Али је једно осећање јасно: горе бити не може. Брда, планине, урвине, кршеви, литице, мочвари, а уз то најтежа и најстрашнија неман — глад.
— Чекај, побратиме, да видим који је правац нашег наступања... Ух, мајку му, опасне су урвине пред нама. — Шта има! — објашњава стручно Лука. — Ако ови наши само продуже, заћи ће Бугарима иза леђа.
— Ево га! — рече Светислав и показа прстом на десни крај карте. — Видиш ли ове урвине? Твој Кожух, „ујка да га вика“. Сва тројица гледају у карту. — Видим да је нешто огромно.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Памтиле су га, затим, литице на које се пењао и урвине низ које је силазио. Дешавало се да је био тако уморан да је заборављао за чим он то трага.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Хоће једном бити према глави, јали мојој, јали према твојој!“ То је Марко у ријечи био, кличе вила с Урвине планине, те дозива Краљевића Марка: „Побратиме, Краљевићу Марко, знадеш, брате, што ти коњ посрће?
Узе Марко перна буздована, узе њега у десницу руку, па га баци с Урвине планине а у сиње, у дебело море; па топузу Марко бесједио: „Кад мој топуз из мора изишô, онда ’ваки ђетић постануо!