Употреба речи урвину у књижевним делима


Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

подиже руке и закратко остаје нијем: нит је човјек шта украо, нит се тукао, а ето ти, опет, отисну се низ урвину камен, проломи се лед под ногама, гром пуче - тако нешто! и оде Ниџо, нестаде га.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

подиже руке и закратко остаје нијем: нит је човјек шта украо, нит се тукао, а ето ти, опет, отисну се низ урвину камен, проломи се лед под ногама, гром пуче — тако нешто! — и оде Ниџо, нестаде га. — А колико је зарадио, кукавељ?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Када Марко био уз Урвину, поче њему Шарац посртати, посртати и сузе ронити. То је Марку врло мучно било, па је Марко Шарцу говорио; „Давор’

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности