Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У песми „Врачање материно“ каже се: „Мајка сина свога сјетовала, да се чува и да се сачува од ујамка и од урезника, од суботе и од уторника.“ (Вук, Српске народне пјесме, И, бр, 643) У напомени (бр.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
што је речено у »Речнику« издвајају се (свакако старинска) врачања о сетви и после ње и забрана употребе ујемника и урезника. У нишком срезу к. људи сеју гологлави (а све остало под капом, ГЕМ, 19, 1956, 88).
песме у којима се забрана тиче само мушкарца: »Мајка сина свога свјетовала Да се чува и да се учува Од ујамка и од урезника, Да га танка пушка не убије«.
пак, како се види из једне тамошње народне песме, вила је стрељала младића »Кога мајка није веровала Ни ујамка нити урезника«, и ту се, као и код Вука, јавља назив ујамак, али са значењем које, у каснијем опису веровања у Јадру, има ујемник
у брдо, а урезници су крајеви жица који се нису могли уткати), а верује се да несрећу изазива употреба ујамака и урезника не само од конопље него и од лана (ГЕМ, 19, 1956, 91 ид). Копитњак. У Гружи к.
— О веровању да употреба ујамака и урезника изазива несрећу в. ропе, ѕ. в. конопља. Леска. У сну л. предсказује сузе (СЕЗ, 61, 1949, 190, Височка нахија) и