Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Највећа трагедија је када добри људи, без намере и против своје воље, урекну управо ону особу коју јако воле (на пример: родитељи децу, пријатељ пријатеља, драга драгог итд.
и за њих се верује (у Црној Гори, Херцеговини, Босни и широм Србије) да, кад одрасту, имају зле очи и сваког могу да урекну.¹⁷² Још се понегде верује да се злоочници рађају у кошуљици, с ногама напред или у суботу.
Пре свега, као што је већ речено, најлакше могу да се урекну лепа девојка или леп момак, мало, нејако дете, млада животиња, односно све оно што је незаштићено, младо, осетљиво и
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРИНИЦА: А теби већ памет цури кроз капу! Ма'ни се... (Пљује га.) П... пп... п... п... п... да ми те не урекну! СПИРА: Е, Мицо, ти опет тражиш? Моли се богу што је туђа кућа и што није ред...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад се сретнем са Димитријем, Не умем радост да прикријем! Он живи о јогурту и о буреку, И не боји се да га урекну, А над шкртошћу и похотом Смеје се на сав глас, грохотом.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАЦА (љубећи се): Ју, слатка моја Живка, откад те нисам вид'ла! Добро изгледаш: ту, ту, ту (пљује) да ми те не урекну!... ПАНТА: Е, Живка, да знаш, нико ти се није тако обрадовао срећи као ја.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. (Беговић, 120). У околини Ђевђелије на Велики четвртак 6. л. ките лесе са свиленим бубама (»да их не урекну«, СЕЗ, 40, 58). Њиме се опасује ведрица о Ђурђевдану (СЕЗ, 14, 63).