Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шта си ме пробудио, Чамчо? Тако сам лепо снивао: био сам код куће, и тамо сам све лепо уређивао; код мене је све у реду. — А јеси л’ што о мојим снивао, јесу л’ сви здрави? — запита господар Софра.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Песник је деловао на више планова: подстицао је нова имена, окупљао, улазио у спорове, уређивао, одлично, дечје листове, зачео свој стил у телевизијским и радијским емисијама за децу.
дијалог”, бранио сам се, пре тридесет година, док је био уредник на радију, или пре двадесет година, у време кад је уређивао дечји програм на телевизији. „Ништа не брини, то ће ти ићи лако, само пробај, видећеш!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
година били су недељни Сербскій народный листъ (1835, 1837—1848) и Сербске народне новине (1838—1848), које је уређивао Теодор Павловић, и у којима се велика пажња обраћала књижевности.
Када је 1844. уређивао средњошколску наставу у Србији, он јој је дао потпуно класичарски и хуманистички карактер, и на латински и грчки језик
Он сам је израдио грађански закон и био главни организатор државних власти у Србији после Устава од 1838. Поред тога уређивао је Голубицу (1839.
директор гимназије у Београду, и на том месту остао је до 1878, када је стављен у пензију. Од 1856. до 1858. уређивао је у Земуну часопис Подунавку, а 1858, у друштву са Владимиром Вујићем, покренуо је »лист за распрострањавање полезних
1867. ишао је на словенску етнографску изложбу у Москву, и због тога изгубио државну службу. 1870—1872. уређивао је политички лист Народ у Новом Саду, а 1873. постао је адвокат у Осеку.68 1884.
Поред тога уређивао је Сербски лѣтописъ у два маха, 1842—1847. и 1850—1853; приредио је известан број школских књига, читанака и антологија
он је на књижевност гледао увек као на средство за ширење истине и добра међу људима, био морализатор, у том духу уређивао Шумадинку, писао поучне списе као Свештенство и ратарство, и у старости написао цео један низ поучних прича за народ
Ђорђе Малетић је у два маха покушао да крене часопис: од 1856. до 1858. уређивао је земунску Подунавку, а 1858. у Београду, заједно са Владимиром Вујићем, поучни лист Родолюбацъ.
Од 1854. до 1863. био је професор богословије у Задру. Кратко време, 1863, уређивао је у Задру лист Звіјезду, уз главну сарадњу Стјепана Бузолића и Меда Пуцића. 1864.
1864. отиде за секретара кнеза Николе на Цетиње. Ту је уређивао календар Орлић, и стално остао до 1874, са малим прекидом 1867—1868, када је био у Србији.
Једно време био је драматург Народног позоришта у Београду. За све то време уређивао је разне књижевне, сатиричне и дечје листове: 1862. Јавор у Новом Саду; од 1864—1871.
Неких двадесет година, од 1880, уређивао је и Невен, најбољи дечји лист српски, за који је рекао да му је »мезимче идеалног живота на земљишту практичнога
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
За руског изасланика дахијин конак се посебно уређивао и Родофиникин се, изгледа, у њему добро осећао, увек окружен гостима који су обично били и личности од утицаја.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Ја сам јој правио јеловник за вечере, мени де дине1, по мојем је укусу наместила свој будоар, ја сам јој уређивао журеве, ја јој бирао тоалете. Ја имам, знате, један нарочито префињен укус. Ен гу парфе.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
прилози из удаљене, источњачке, и блиске, мађарске поезије, затим на многе листове и часописе које је издавао и уређивао, на учешће у културном и јавном животу. Писао је лако и брзо и никада се није посебно трудио око форме и израза.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
У Пешти је, између осталог, објавио дело Школа и живот, уређивао педагошки лист Српска народна школа (1870–72) и Радован (1876. у Новом Саду).