Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, та ви сте увек здрав човек били, само немојте се толико хвалити, јер ако вас чују, могу вас урећи. — Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро! Морате да ме пецнете.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
рогови, то јест у неким крајевима млада кришом испружи кажипрст и мали прст на онога за кога сумња да је може урећи, па ће тако, мисли она, поништити штетно дејство.
¹⁶⁸ Урећи се може погледом, речју („у-речи“), мишљу, жељом или неким магијским поступком. Срби се силно боје урока. Многи стари
Многи стари паметари знају да кажу: „Више је људи отишло под земљу од урока него од свих других болести.“ Урећи некога или нешто значи, дакле, својим погледом, завишћу, речју или поступком магијски нанети, односно покварити нешто
којом се изражава чуђење, дивљење и завист према некоме или нечему што је младо, напредно, лепо или јако, добро и сл. Урећи се може хотимице, намерно, свесно, али и нехотице, без намере, несвесно.
(„Урећи се море најлакше мало дијете, с тога му се не ваља чудити кад добро напредује.“) Када се дотле здраво, весело и живахно
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
и од орла крило, И на капи свакојака биља, А највише дјевојачког смиља, Да ми будеш јунак за женидбу, Да те нико урећи не може! Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе него твоју мајку. Сан у бешу, а несан под бешу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и од орла крило, И на капи свакојака биља, А највише девојачког смиља, Кад ми будеш момак на женидбу, Да те нико урећи не може. Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе, него твоју мајку. Сан у бешу а несан под бешу.
— У тебе су очи шарене: кад би ти ја пенџер отворила, ти би мене угледô у струку и у лицу, па би могô урећи мене, а себе балдисати. Момак: Срце моје, душо из њедара, ја сам у доброг хоџе учио и свакове дове научио.
Кад те видим у лицу и струку, намах ћу ти дову проучити и по твоме лицу, душо, пухнути, да ја тебе никад урећи нећу. Чујеш ли ме, драга душо моја, ја сам ти се умолио, отвори ми џама и пенџера и било ми покажи лице!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Можеш ти имати урокљиве очи какве оћеш и избечити их колико оћеш, не бој се нимало да ћеш га урећи, јер од њега отпадају уроци као год што блато отпада од салитравог зида; ништа друго него да га уместо страшила на