Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Ако се мирно може слушати Оркана бесног хучна приповест Што из дубине мутне пучине Смртоноснијем гласом урлајућ Бродару бедном носи ушима: „...Богу се моли!... Смрт!... Иде смрт...
На стени тамо негде каменој Немилице се трују орлови Месишта тврдог љутим отровом... Ил’ можда вуци гладни урлајућ Купе сад друштво — бесне гладнице — И покрвив се љуто међ’ собом, Мршаве хисе траже желуцу На мртвог тела гладној