Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Бацих се на колена, испружених руку, у очајању, Од страсти, муке, обневидео; Без речи, нем у свом урлању Ја сам се вечно дакле стидео: Шта сам учинио од своје младости, чистоте? Како упропастих шуме, реке, животиње!