Црњански, Милош - Сеобе 2
Лети су се те равни претварале у жарке пустиње, а зими у ледено море, покривено снегом. Људи су ослушкивали, у мраку, урлик вукова.
Викао је: „Људи црква јесу, а црква у којој се Богу служи, зидине!“ Тај урлик су, после, прихватили, по свим селима у Потисју, где су год они, који су се селили у Росију, били у већини, па је било
Црњански, Милош - Сеобе 1
У истом тренутку беше стигао и Беренклау, са она два заостала чамца, и кроз ноћ се проломи ритмичан урлик: Ма‑ри‑ја, Те‑ре‑зи‑ја. Праснуше пушке и отпоче једно лудо гроктање пиштоља, пушака, страховита дрека и урликање.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Артиљерија, пуцај! — виче неко. — Кидајте мост, кидајте мост! — чује се нечији глас као урлик. Кроз прозорче на штиту, према месечевој светлости, угледасмо тамну, искривљену силуету моста.
Други седа... Извадише и метак из каре, жут је метак граната, разорна граната... Затварач шкљоцну и громовити урлик затресе земљу, ваздух задрхта изнад наших глава. Метак се зари негде позади, у риту. — У заклон!
— Пуни одмах! Темпирачи довукоше Јанкуља, који је стењао и шкрипао зубима од бола. Затварач шкљоцну... Урлик се разлеже планином, а пред нама на две стотине метара, из онога крша, полете камење увис...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад бих са овог моста почео читати новине гласно, свакако да би се заорио урлик гомила, и да би јурнуле на зидове да све попале. Јер све се, ето, мења.
Грчкост Версаља, баханалију, која је постала светковина, разврат, који је постао мудрост, урлик очаја и страсти, који је постао мутан, болан осмех.
У мору модрих телеса прели ме плачем старим робова, сатрапа, императора и богова онај урлик диван: „Тхалатта, Тхалатта“. Тад сину небо сјајно, ко младост, у њему плану страшном сенком Рим.
Нек сину ко Монтекарла огледала, забрујаше звона са наших обала а народ ће вући кола наше дике. Заори се урлик са Бардањиола сиротиње бедне и клисура пустих, заплакаше свака породица гола силна слава са помодрелих усти.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Напред звиждук, а за њим лупа Расклиманих дрвених клупа. Звиждук, тај урлик за даљином, Позив да се раскрсти с некретнином, На леђа забаци ранац, и јурне Пут Целебеса, Исланда, Бурме!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Драганама кажи: „Пошли су где грца Наше робље и где ветар мржње веје; Где ће танад врела раздирати срца; Где ће урлик смрти хорити се само, Страшни помор нове гробове да сеје“. Драганама кажи: „Отишли су тамо!
САВРЕМЕНИК (Мај, 1918) Хајде, срце моје! Језиви тренут долази све ближе; Ноћ мрачне борбе крвљу се румени И урлик рата под небо се диже, Ври, мумла, бруји, распиње се, пени. Хајде, срце моје!
Глуво доба. Круже кобни, црни гласови. А душе захвата слутња, страх, и паника. СОНЕТ Шта је то? Урлик побеснелих руља? — Не.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ватра нпацка. Њени пламени осветљавају час Циганку, час Јовчу. У ноћи издвоји се у хуци ветрова дуг отегнут урлик пса. НАЗА (не диже главу, него још јаче, тајанственије, дубље се уноси у »кост«, гледа у њу, обрће је).
Пауза. Кроз фијук ветрова чује се крик Зулфин: Аман газ...!, загушен шаком. Рзање коња, топот све даљи. Урлик пса, прекинут такође. Вијук ветрова појачан...
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ЈЕ УСАМЉЕНОСТ 37 БЕЗ ЉУБАВИ 38 У МАГЛИ 39 КАЛЕМЕГДАН 40 СИЕНА 41 НА НЕВСКОМ ПРОСПЕКТУ 42 КЊИГЕ 43 КУЋА 44 ДВОЈНИК 45 УРЛИК 46 БОЛЕСТ 47 СТАБЛО 48 О СЈАЈ СУ САМО ВРАТА КРАЈА 49 КРАЈ ЈЕСЕНСКОГ МОРА 50 УМОРНА ПЕСМА 51 ВРАТА 52 КУЛА НА
Кад реч заустим — ја уместо еха Најежен чекам да ме свег избоде Сломљено стакло његовога смеха. УРЛИК Гледам лава у кавезу За решетком где тумара И види у парку брезу, А тром — на смрт заудара. Повијене главе крочи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
свом снагом уштинуо, него га осетих у вилици, где ме неко што је до мене седео, пошто испусти страховит врисак, скоро урлик, удари јединственом вештином боксера. Дакле ипак не сањам, онда сам пијан, ствар проста.
Краков, Станислав - КРИЛА
Из замахнутих руку излећу запаљене кугле, које описују криве усијане пруге у лету. А пред жицама пламен, тресак, урлик. И лешеви се гомилају. Најзад, када зора поче да свиће, они беху опкољени.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Бугари попадаше, и ми, онако у гомили, руписмо у њихове ровове. Разлеже се јаук, кркљање, повици, псовке, урлик. Завладали смо њиховим рововима. „Лези, лези!“ — наређивао је командир, и ми прилегосмо између њихових мртвих војника.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свечану тишину висине нарушава та грозна направа, као урлик побеснеле звери. Како бисмо радо желели да се стрмоглави у огњу и пламену. Ах, замало...
— Сад... шта нам Бог дâ! — зачух где неко говори. Кратак и снажан урлик разлеже се са наше лађе. Наједном на оном другом крају палубе настаде нека ларма, вика и гласови војника: — Удави се..
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Низ леђа присутних склизнуше жмарци. Ветар се заустави у грању. Ни река више није текла. Само се чуо урлик пса. — Ти никог њеним гласом нећеш исцелити, опомињем те. Само мојим дахом покретана свирала има моћ!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Он се све више појачавао, претвори се у прави урлик и најзад се посред Гаја проломи заглушна експлозија. Над устрепталу шуму суну гарав тумбас дима, земље, покиданих