Црњански, Милош - Сеобе 2
Док се други деру, кад се коњи равнају, пред јуриш, и урличу команду „обнажи сабљи“, овај Исакович, у таквој прилици, имао је обичај да само изјаше пред своја два реда коњаника,
Била је то тишина која завлада, кад читаве поворке мртвих оду. И само пси, остављени по селима, у ноћи, урличу. То јутро, кад је Исакович полазио, он се од тог пролаза кроз Будим као разболео. Био се од жалости као скрхао.
само Павла пред њима, на црном коњу, његову сабљу, која се витла и сева, а иза њега лудачку масу коња, и људи који урличу и витлају сабљама. Ура! Ура! Чинило се да земља тутњи и да се тресе, под копитама коња.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Њихов се смех ори. После, у ноћи, док напољу урличу пси, ми седимо са свећом на столу и мати ми прича како су је мучили снови.
више и нисмо ми, живот, а ни звезде него нека чудовишта, полипи, делфини, што се тумбају преко нас и плове, и језде, и урличу: „Прах, пепео, смрт је то.“ А вичу и руско „ничево“ – и шпанско „нада“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Свирају тако, свирају, дувају и урличу, па кад се сити насвирају и задовоље, те их већ заболи за ушима, они оду и не купе.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Звижде вјетрови, звижде и урличу, а полумртва се уста љубе и издишу у слаткој смрти... ГРОБ СЛАТКЕ ДУШЕ Упекло сунце — сажеже све!