Павловић, Миодраг - Србија до краја века
у сунце од стида окрећу главу кад виде виме и сунце које пролива нешто рујно да угаси жеђ мртвацима сунце је урна пуна жутог вина глава пуна снаге лик који се обраћа живима петао на њему види кресту јагње — чело бојно орао зна
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „А камо Стана!“ запита сердар. „Отишла је на воду. Тужаше ми се да је боли глава. Ублиједила је као урна“, одговори јој мати. Јанко и Адолф, гледаху један другога, кад се сердар одмаче.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На врх Титлиса успео сам се идућег јутра при изласку сунца и угледао лепоту Урна, Швица и Унтервалдена, онакву како ми је описао мој енглески пријатељ.
На врх Титлиса успео сам се идућег јутра при изласку сунца и угледао лепоту Урна, Швица и Унтервалдена, онакву како ми је описао мој енглески пријатељ.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је земља авај понекад често понекад исувише, баштина ветрова и оних што имају мање него ништа велика урна са пепелом једне и заједничке смрти која се понавља али не прегорева са временом никад земља на коју ћете пасти
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Зар ниси горда као бесцен урна У којој лежи прах мртвих царева? А ти си тужна. Стид ти образ прели. Разумем. Ова ноћ светла и бурна Тражи у нама
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Крај влажних зидина твојих гомиле камења стоје И урна бачена лежи... И по камењу твом Ја ступам уморном ногом, да име урежем своје На саркофагу том, У коме почива живот