Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али г. капетан? „Да не бјеше под оним именом, не шћаше се бојат’ од урока“. Очи му беху избуљене, а на дебеломе носу пуно црвених бубуљица, усне отобољене, а чисто обријани подваљак изгледао
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Веће смо све са деце пооткидали, где је најмања пара од урока била. Видите и сами да је све сиротиња и да смо све турске куће слугама и слушкињама напунили; и јошт би у најам
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ОДБРАНА ОД СУЂЕНИЦА 85 4. ОДБРАНА ОД ВЕШТИЦА 86 5. ОДБРАНА ОД МОРЕ 89 ОДБРАНА ОД ЗЛИХ ОЧИЈУ И УРОКА 90 „ГОЛЕМА МОЛИТВА“ И КРАЈ ПЕРИОДА „НЕЧИСТОЋЕ“ 95 ПРВА ГОДИНА ЖИВОТА 96 ОД ЧЕТРДЕСЕТОГ ДАНА ДО КРАЈА ПРВЕ ГОДИНЕ:
нашем народу сматра се да ако неко нема деце, ту „нису чиста посла“, односно то је неизоставно дело некаквих враџбина, урока, вештина, нечије клетве или неке зле силе.
су млада и младожења за време свадбе, када се налазе у критичном, преломном периоду, изложени непрекидној опасности од урока, злих сила и подметнутих чини.
Један од главних узрока несреће младенаца јесу уроци и, посебно, зле очи. ³¹ Да би се заштитили од урока, млада и младожења предузимају више магијских акција.
јесте, пре свега, да се дете на магијски начин заштити од разноврсних злих утицаја, да се спречи штетно дејство урока, демона и враџбина које би могле детету нашкодити.
се као дарови носе: кошуљица везана црвеним кончићем за који је учвршћена пара (која се касније носи око врата због урока). Све ово завијено је у чист убрус. Женском детету носи се још и кита цвећа (удаје ради).
¹⁰² Због страха од урока и злих бића детету се крштено име обично замењује другим, новим именом. А овај надимак често сасвим потисне право име,
родиле (једна кћер а друга сина), дале деци ове надимке: Златија и Мрко (заштитна имена) да би их сачувале од вештица, урока и злих душа.
Ова дрва, као магијски моћна, представљају добар утук против злих сила и урока.¹¹² Такође је важно, верују на Косову, да колевка буде начињена од једног дрвета — даске.
“ итд.¹⁶⁶ Деца се још бране и од вампира, караконџула, ноћница, псоглава и других демона. ОДБРАНА ОД ЗЛИХ ОЧИЈУ И УРОКА Једно од најстаријих и најраспрострањенијих веровања, које се јавља широм света, у свим временима, јесте веровање у
¹⁶⁸ Урећи се може погледом, речју („у-речи“), мишљу, жељом или неким магијским поступком. Срби се силно боје урока. Многи стари паметари знају да кажу: „Више је људи отишло под земљу од урока него од свих других болести.
Срби се силно боје урока. Многи стари паметари знају да кажу: „Више је људи отишло под земљу од урока него од свих других болести.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
исплела и око врата везала кићену огрлицу од црвене и жуте вунице да јој ждребенце љепше изгледа и да га заштити од урока.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зују, зуји с оба ува. Гракне врана: Свилеува. Равно поље тајну згрева. Звек оружја: Коцељева. Од урока глог ме чува. Пршти фитиљ: Свилеува. Са црквице крстић сева. Плане небо: Коцељева.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
војник у турској војсци дилбагија - врста амајлије, дугуљаста овална сребрна кутија у којој се носи запис од урока; споља је обично написано: “Машаллах“ (на арапском, а значи: оно што Бог хоће - то и бива - све зависи од божје воље);
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше човјек те од средње руке; да не бјеше под оним именом, не шћаше се бојат од урока. СЕРДАР РАДОЊА Како ли се зваше, војевода? ВОЈВОДА ДРАШКО Валијеро, и већ не знам како.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“1 Бајања могу да буду разноврсна по намени. Нарочито се много баје: а) људима: од урока, ветра, подљути, ницине, злога (чира), издати, поганице (падавице), од костобоље, несанице и уједа змије; б) стоци:
Гдекад успаванке могу да имају и култичку намену; тада су сличне молитви или бајалици, и то нарочито од урока или несаника. Успаванке су највреднији део лирских дечјих песама и могу да буду високе поетске лепоте.
Ни на мору моста, ни на псу рога, ни на длану длака, ни на моје челе урока!“ С ПОЛАЖАЈНИКОМ 1 (Кад уђе у кућу, полажајник скреше бадњаке, тј.
Г) БАЈАЊА А) ЗА ЉУДЕ ОД УРОКА 1 Сан заспао, а урок не заспао; ако и заспао, у сну се разабрао. Два ока два урока; једно водено, друго огњено; узех
Г) БАЈАЊА А) ЗА ЉУДЕ ОД УРОКА 1 Сан заспао, а урок не заспао; ако и заспао, у сну се разабрао. Два ока два урока; једно водено, друго огњено; узех водено па залих огњено. Хајте, уроци, по земљици, и по водици, и по зеленој травици!
онај који се родио месеца марта маца — пчелиња матица машала! — диван ли је! не буди му урока! маштрафа — чаша с дршком мензилски — поштански миндрос — клупа за батинање мојасил — ране, најчешће по рукама из
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Цонтрону пак није могао зауставити да не лијечи дјецу по селу од сугреба и урока... И тако село имаде прилику да позна готово сву родбину Бакоњину.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Јеси ли жив и здрав?’ - ,О драги, господине професоре’, рекох му, ,нек је Богу хвала! Како дивно изгледате! Не буди урока, далеко боље но кад вас последњи пут видех. Шта вас подиже опет на ноге?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А разуме те што не кукаш. Нека ти је просто материнство!.. О, о, да није урока, Боже!.. Нека је просто, где се чује и где се не чује: нека је просто!.. Вујана нареди да жалосна поворка крене.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
време узме и остави Ту горку шуму да се плави Усред вечности на домаку Нестварности птици и облаку Прахптицо сунчевог урока Скок од пепела и лет Нек буду једини путоказ За напор смисла и раст Суштине у врлет Када јој освану глас РАСПОРЕД
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Везују је око себе, и говоре басму, жене које желе да имају деце (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 179). Цветом се каде од урока, плача и страве (С. Тројановић, Ватра, 188). На светог Игњата (20. XИИ) нахрани жена живину у кругу од п.
Њиме се детету мажу она места за која се мисли да их сише мора (Беговић, 163). Телету се б. л. веша око врата, од урока (СЕЗ, 14, 338). Б. л.
по говедима, да би их сачували од чинилаца (ГЗМ, 6, 1894, 660). Маховином са граба кади се од урока, плача и страве (С. Тројановић, Ватра, 188).
»Да није траве омана, не би могла мајка од урока одбранити сина« (народна пословица, ГЗМ, 1. с.; и већ у спису Луке Владимировића Свáірху лікарѕтва, из 1775).
Поред породиље веша се црвена п., главица бела лука и прстен, »да се дете сачува од урока, и да му не прилазе вештице и други зли дуси« (Караџић, 4, 118).
с дететом па село, понеће собом мало тисовог дрвета (ГЗМ 6, 369); деци га мећу око врата, а девојкама у косу против урока (ібідем; Беговић, 163); такође га мећу овну звонару поред звона, кравама и воловима у роге, воловима у јарам (ібідем и
Три храстове гранчице употребљују се у манипулацијама око терања урока кад је дете уречено (ЖСС, 299). У истом циљу даје се уреченом детету да пије воде у којој је потопљено седам или девет
чувају у кући као средство против урока или кад ко нагази (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 55). У Оребићима, неколико дана после зарука, свекрва, уз остале дарове, носи
које се на Телово носе у литији, кад се осуше, жене увијају у крпице и чувају као средство против урока (ибид., 68); р. ките мртво дете, момка и девојку (ибид., 100). Рузмарин.
Воде обичне разговоре. Таква тисовина се узима за разне ствари«, којима се штити од урока, вештица, нечастивих (СЕЗ, 80, 1967, 204). Титрица или иванчица.
сунце, ритуално брале старије жене, »голе, расплетене косе«, и »остављале је више врата као одлично средство против урока« и за заштиту новорођенчади (СЕЗ, 73, 1958, 114, Јарменовци). Заштитничку улогу имају и венци од м.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Некад би на балчак ђорде изрезали око као амајлију против урока од злих очију; зенице тих очију понекад су биле драги каменови“.