Употреба речи уронио у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

било који је прошао за дана, пред старчевим очима, а да га дјед није испратио погледом све до окуке, гдје би незнанац уронио у сјенку згуснуте зове.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Из сна главни јунак на почетку израња, да би на крају радње опет у њега уронио. У томе није тешко препознати књижевни поступак помоћу ког се у исти мах затвара и удваја свет романа.

Краков, Станислав - КРИЛА

Огромна тестера страха пререзала преко половине. Зарио је прсте у ивице та, као да га је хтео уставити. Уронио је у плећа свога вође, који је нешто журно полугама.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Лежим овде на постељи, млитаве руке сам опустио крај себе, оклембешену главу у јастук уронио, ништа на мени се не покреће осим што ми се груди једва приметно дижу и спуштају и што ми се очни капци отварају и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности