Употреба речи уронише у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Биће вам после досадно. Лакше је човеку кад лепо разговара. ...Грчеви јој брзо промилеше лицем и уронише у мир још једрих а модрикастих образа. Као изубијаних. Двапут се загрцну. А зуби осташе да се беле.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— узвикну Јованче. Преко плаве оазе ведрине, у гушчијем поретку, журно прелетјеше три групе крилатица и поново уронише у облаке. — Авиони, авиони! — зачу се с њиве нечија вика.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности