Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ово је воопште обичај људи: говоре о многим вештма само зашто су чули да и други о њима беседе, тако су: чини, бајања, уроци и којекаква ноћна привидјенија.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да га чује, још једном, да каже: Некакие су враџбине, уроци, мађије, на капетану Радоевич. Сања, каже, неке Францезе, које је поклао, па му у сну долазе, да га везују, и кољу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Један од главних узрока несреће младенаца јесу уроци и, посебно, зле очи. ³¹ Да би се заштитили од урока, млада и младожења предузимају више магијских акција.
управо стога дају детету неко од имена која су мрска, како би га оставиле на миру вештице, бабице и друга зла бића и уроци који нападају баш оно што је лепо, драго и мило.
Сродна група мрских имена јесу и имена безвредних, нечистих ствари. Она се дају деци да би се демони и уроци обманули и на тај начин одвратили од детета које ово име носи.
Ономе ко носи име Вук, веровало се, не могу наудити ни уроци, ни вештице ни але, нити икоја невидовна сила. О томе сâм Вук каже: „Кад се каквој жени не даду дјеца онда надјену
мајка родила, мајка лечила’“¹⁸⁸ Уроци се могу одагнати и магијским вербалним формулама. Када се први пут види дете, оно се не сме хвалити, већ га треба
“¹⁹⁰ Мајка кад успављује дете пева му ову успаванку-басму „од урока“: „Нина, сине, сан те преварио! Сан у љуљу, уроци под љуљу! Уроке ти вода однијела мимо твоју љуљу пронијела анђели ти у помоћи били!
Ово се чини да би дете добро спавало и да му не би сметали уроци, пише Ђорђевић.³⁷ Извесне успаванке које мајке певају деци пре спавања веома подсећају на басме, и вероватно су се
Спавај чедо и сине мили, уроци ти под ногама били, као коњу плоче све четири.“³⁸ Постоји и већи број магијских забрана, табуа, којима је циљ да се
Тешић, М., „Женидба и удаја у народним веровањима и обичајима“, Развитак, 10, Бања Лука, 1940. Тешић, М., „Уроци“, Развитак, 3, Бања Лука 1938. Токарев, С. А., „Магия“, Философская энциклопедия, т. 3, Москва 1964. Токарев, С. А.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе него твоју мајку. Сан у бешу, а несан под бешу. Уроци ти под ногама били, Моме злату ништа не удили, Наудили у гори хајдуку.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Два ока два урока; једно водено, друго огњено; узех водено па залих огњено. Хајте, уроци, по земљици, и по водици, и по зеленој травици! 2 Урок сједи на прагу, урочица под прагом; урок срочи, урочица одрече.
2 Урок сједи на прагу, урочица под прагом; урок срочи, урочица одрече. Хајте, уроци, уз море, ликом се штапали, вратилом се опасали, не урекли мило и драго, док не пребројили у мору песка, на гори
Беж’те, уроци! По ветру сте дошли, по ветру и отишли; без семена сте постали, без семена вас и нестало! Без оца зачети, без мајке
Спавај, спавај, чедо, сине мили! Уроци ти под ногама били Као коњу плоче све четири! 3 Мајка Јова у ружи родила, Ружица га на лист дочекала, Бела вила у
5 Нини, сине, нини добро моје! Уроци ти по гори ходили, Траву пасли, с листа воду пили, Моме сину ништа не удили; Но удили дрвљу и камењу!
Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе, него твоју мајку. Сан у бешу а несан под бешу. Уроци ти под ногама били, Моме злату ништа не удили, Наудили у гори хајдуку.
12 Нина, сине, сан те преварио! Сан у љуљу, уроци под љуљу! Уроке ти вода однијела, Мимо твоју љуљу пронијела, — Анђели ти у помоћи били!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ти имати урокљиве очи какве оћеш и избечити их колико оћеш, не бој се нимало да ћеш га урећи, јер од њега отпадају уроци као год што блато отпада од салитравог зида; ништа друго него да га уместо страшила на сламу метеш, да вране