Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ИЗВЕШТАЈ Благоје на Дрини, пун шрапнела, Тодор са главом далеко од тела. Милутин у првом пешадијском пуку, Урош без једног ока и без руку. Раденко носећи под пазухом певца, Младен у шуми иза Крагујевца.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Чекамо неколико дана, дође Милован буљубаша из Гараша, Марко из Јагњила, Урош из Жабара; Петар попре је дошао; и тако сви, око 40 момака, искупише се. Карађорђу ниједан не иде, нити и̓ он прима.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— прича он. — Шта вам човек неће видети купећи обичаје. На пример, какав Урош Мрчикур појури на свом алату; али он уместо напред, он у плот, или на овај; па ти се измакне, а чича Мрчикур остане
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зар су се, за то, од Гарсулија избавили? Тог дана, каже, био је дан кад је Урош Нејаки заклан, а цео се Токај упалио у јесени, лишће, дрвеће, шумарци, околна брда, све је почело да вене и жути.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Тако нпр. после смрти краља Милутина од три претендента победи и узме престо ослепљени Стеван Урош ИИИ поглавито услед тога што се по целој земљи разнесе невероватан глас да је он неким чудом наједанпут прогледао
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од њега је остало неколико романтичних епских песама: Гојко (1848), Освета, Стојан, Утопљеница, Урош, Хајдуков гроб (1849); собом у гроб Радичевић је понео неостварену намеру да напише еп о Косову.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И ОПОМЕНА 296 СТОЈАН 321 БЕЗИМЕНА 356 (1 ПЕСМА) 358 ИИ ПЕСМА 393 ИИИ ПЕСМА 395 УТОПЉЕНИЦА 445 ОСВЕТА 476 УРОШ 504 (ОДЛОМАК) 534 ЂАЧКЕ ПЕСМЕ НА НЕМАЧКОМ 545 ОДЕ СЕИНЕР ЕXЕЛЛЕНЗ 546 АБЦХИЕД ВОМ КАРЛОВИТЗ 547 ДРУГЕ
но ма како: Кривица је грдна била, Ма с' и грдно осветила. 12/12. 849. УРОШ И Ноћ пролази — данче свети, Шта ли ћеш донети? И пролази данак свети — Шта л' ће ноћ донети?
Куд ће, да ће, свеједно је.“ Урош беше од то двоје, Што је било тело поста, За њим сама душа оста, Па се негде светом вије, Ал' Уроша тамо није.
И напоље Урош гледну, Те пећину ману ледну, Де је данак преданио, Од злотвора своји с' скрио, Гледну данку на висини, Последњи
плоче није, Само један крстић мали, Али и он мучке жали, Баш ни словца најмањега, Да ти каже ко ту легâ, Али Урош познаје га.
“ Глену горе коме збори, Ил' је дремâ, оли дрема, Ал ма како, сад је нема. Од земљице Урош устô, Срце, глава, све му пусто, Па не види чедо мило, Што с' ка њему упутило, И не чује како кори, Како декла
„О, злато, сунце, брже! Па с' пред њега млада врже, Моли, рида, кр'а руке, Ма узалуд све ње муке. Стоји Урош, ближе цика, Ближе иде бојна вика, Дим пушчани већ осећа, Веће друсто — зла му срећа!
му испод коже; Затрепета, плану оком, А поскочи лаким скоком, Она за њим, но залуду, Већ на стену попе с' уду; „Урош! Урош!“ већ загрми, Урош оде низ кам стрми, Оде веће до дружине, Згледаше га на висине. Жив је, жив је, али како?
коже; Затрепета, плану оком, А поскочи лаким скоком, Она за њим, но залуду, Већ на стену попе с' уду; „Урош! Урош!“ већ загрми, Урош оде низ кам стрми, Оде веће до дружине, Згледаше га на висине. Жив је, жив је, али како?
Урош!“ већ загрми, Урош оде низ кам стрми, Оде веће до дружине, Згледаше га на висине. Жив је, жив је, али како?
Вије, вије, пушком бије, Еј злотворе, како ти је? Јала, брате, удри, туци! Познају се горски вуци. Урош гађа, пуни, пуца, Ал' му празно срце куца.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: То што је Филип рекао, није рекао Василију, него Стефану, и није он то рекао као Филип, него као Урош, разумете? МИЛУН (после краћег размишљања): Стефане, напред!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. — Јест, јест, брате... сто двадесет равно... Нема више. — Како нема? Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. — А, е то јест... али није све платио...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Не опомињем се сад свију који су били за, сећам се само да је ту био Вујо Бацић, Урош Кнежевић и још њих неколико. После је кнез ставио питање: ко је зато, да се озбиљно спремамо за рат, кад се око наших
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Скерлић.” Скерлићев ученик који је довршио препис Горестног плача — препознајем то по рукопису — био је Урош Џонић, дугогодишњи управник Универзитетске библиотеке у Београду.
38—9; наводим по Целокупним делима у издању Српских писаца, 28) главни јунак, Урош, рецитује (нешто искварене) стихове из Суботићеве песме Србин: „Али слушај само”, казује једна личност Атанацковићева.
„Урош је данас био овде, донео ми је књиге и читао ми је, само да си га чула, свака реч му је пламен била, још и сад ми зује
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Тако је у Неродимљу један бор посадио краљ Милутин (СЕЗ, 41, 1927, № 139), други један цар Урош (ібідем); у једном пољу села Ракље (крушевачка околина) има б.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Читаве три четвртине писма биле су потребне краљевом писару да поређа све титуле нашег владара. „Стефан Урош, краљ свих српских земаља и Приморја“... „Христољубиви, богобојажљиви краљ, самодржац...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Најстарији син Тодоров Урош, рођен 1800, умро 1849, свршио је права, а затим постао војносудски аудитор. Отишао је рано у пензију и живео до своје
егземплара првог издања, а друго издање сам нашао у бечкој дворској библиотеци и у библиотеци Универзитета у Бечу. Урош је писао дела и на српском језику; имам његову „Просвјету човека и образованије јестества“, а видех код једног
врло добро немачки, а, својим пословима, путовао је сваке године два пут у Беч, где је некад живео и умро његов стриц Урош и где је и његов брат Давид свршио правне науке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ЖЕНИДБА ДУШАНОВА 104 2 ЖЕНИДБА КРАЉА ВУКАШИНА 133 3 ЗИДАЊЕ СКАДРА 146 4 ЖЕНИДБА КНЕЗА ЛАЗАРА 157 5 УРОШ И МРЊАВЧЕВИЋИ 165 6 ЗИДАЊЕ РАВАНИЦЕ 176 7 МИЛОШ У ЛАТИНИМА 182 8 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА 187 10 ДЕВОЈКА НАДМУДРИЛА
у доба турске владавине поменуто проклетство могло се сматрати као један од узрока пропасти домаће државе. Урош је постао владар после Душанове смрти, 1355.
Мртва глава је проклела Марка да му се за гроб не зна, као што га у српској песми Урош и Мрњавчевићи куне отац Вукашин. На крају ослобођени момци и девојке доносе своме заштитнику разне дарове.
То су, углавном, схватања о држави и цркви. У песми Урош и Мрњавчевићи Марко иступа у улози чувара Душановог царства.
и безазлени Гојко и његова лукава браћа у Зидању Скадра, слуга Лазар и господа Југовићи у Женидби кнеза Лазара, Урош који ћутећи чека правду и три брата Мрњавчевића који се безобзирно залажу за себе у песми Урош и Мрњавчевићи, херој
у Женидби кнеза Лазара, Урош који ћутећи чека правду и три брата Мрњавчевића који се безобзирно залажу за себе у песми Урош и Мрњавчевићи, херој Страхинић бан и његова кукавна тазбина у песми Бановић Страхиња, издајник и бранилац отаџбине у
То може бити клетва и благослов који карактеришу једну тако сложену личност као што је Марко Краљевић (на крају песме Урош и Мрњавчевићи): На Марка је врло жао краљу, те га љуто куне и проклиње: „Сине Марко, да те бог убије!
Зидаће те кули у темеља. Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење. Каде дође мој нејаки Јово... У песми Урош и Мрњавчевићи поновљени стихови, такође, означавају неке најважније тренутке: Цареви се отимљу о царство, међу се се
5 УРОШ И МРЊАВЧЕВИЋИ Састала се четири табора на убаву на пољу Косову, код бијеле Самодреже цркве: једно табор Вукашина краљ
близу Крагујевца, Вук је записао више лепих песама, између осталих и ове: Зидање Скадра, Женидба кнеза Лазара, Урош и Мрњавчевићи, Зидање Раванице, Женидба Грујице Новаковића, Маргита дјевојка и Рајко војвода.
планина (можда је ова реч направљена према речи Ровине, називу места где је Марко погинуо) урметин — кукуруз Урош царевић — в.