Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Други пример: 1584. године нађе кости Св. Уроша близу града Петрича, недалеко од Призрена, неки пастир коме су се људи спочетка као лудаку подсмевали.
Црњански, Милош - Сеобе 1
хтео даровати за зидање патријархове цркве, толико и толико за звона, толико и толико за слику блаженопочившег цара Уроша Нејаког, толико и толико за оправку манастира и, најпосле, толико и толико за патријархове монахе.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За велможе које говоре да за Уроша није било господства, ни златних кондира, ни манастира. За људе кратковиде и ускогруде.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1798. године Рајић је штампао у Будиму дело Трагедïа сиръчь печáлная повъсть ω смéрти послъднягω царя сербскагω Уроша Пятагω, пω паденïи сéрбскагω цáрства, сочинена и произвéдена 1733. гóда въ Кáрловцъ Срéмскомъ.
1736. године ђаци »Латинске школе« у Карловцима играли су трагедију свога учитеља Емануила Козачинског о смрти цара Уроша, коју је доцније прерадио и издао Јован Рајић. 1787. српски ђаци у Великом Бечкереку давали су позоришне представе.
Од њега је остало 13 драма и трагедија: Мејрима (1849), Милијенко и Добрила (1850), Смрт кнеза Доброслава (1851), Смрт Уроша В или последњи Немањићи (1857), Краљ Вукашин (1857), Цар Лазар (1858), Цвијети србске (1865), Ванда (1868), Кобна
тежњом за истином«, обара многе и многе укорењене и драге традиције, легенде о вечитој слободи Црне Горе, о смрти цара Уроша, о издаји Вука Бранковића на Косову, о аутентичности деспота Ђорђа Бранковића Хебског.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Урош беше од то двоје, Што је било тело поста, За њим сама душа оста, Па се негде светом вије, Ал' Уроша тамо није. То премисли, уз зид клону Па у тежак санак тону.
турска поглавица, Ал' Србима љута убојица, — Крвца тече куда силан шета, — Два србињска згубио момчета, Баш Уроша и баш Светозара, Слабо им је дегод наћи пара; Онај скакô скока јуначкога И прескакô дваест четир нога, А Светозар,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Ја у том комаду играм Стефана, и кад ја кажем: „бар то је лако објаснити, ја мислим”, ту Филип, који у том комаду игра Уроша, упада са текстом који сте чули! Савршено једноставно! (Јелисавети) Изгледа да не разуме...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Полу земље Турци му узеше, но пошто је сву облише крвљу и пошто му брата изгубише, змаја љута војводу Уроша, на широком пољу Ћемовскоме.
Жали Иван брата јединога: жалије му војводе Уроша но обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му војводе Уроша него очи да
Жали Иван брата јединога: жалије му војводе Уроша но обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му војводе Уроша него очи да је изгубио, — дâ би очи за брата Уроша!
му војводе Уроша но обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му војводе Уроша него очи да је изгубио, — дâ би очи за брата Уроша! Јунаку се чешће путах хоће ведро небо насмијат грохотом.
му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му војводе Уроша него очи да је изгубио, — дâ би очи за брата Уроша! Јунаку се чешће путах хоће ведро небо насмијат грохотом. Иван чашом наздрави освете, светим пићем, Богом закршћеним.
младога душана, Обилића, Кастриота Ђура, Зриновића, Ивана, Милана, Страхинића, Рељу Крилатога, Црновиће Ива и Уроша, Цмиљанића, војводу Момчила, Јанковића, девет Југовићах, и Новака — поради халака, и остале наше витезове!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
А онда, кад се пређе угао Седмог јула и стигне до Улице цара Уроша, где заокрећу аутобуси, одједном пукне ширина, нагрну простори, улица се рачва у наносе светлости и, сјајним
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„Сији мене оскорбиша, иже млада цара убиша, Уроша прекрасна.“ Преславна Сербије, кто јешче смушчајет, зјело оскорбљајет, отвјешчај на сије?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Писана реч налази подстицај у усменој, традицијској речи, па тако ни патријарх Пајсије, желећи да напише Живот цара Уроша (1642), не чини ништа друго него стари хагиографски оквир испуњава новим усменим предањем.
У историји син најмоћнијег српског обласног господара и савладара цара Уроша Немањића - краља Вукашина Мрњавчевића, Марко је постао турски вазал после победе Османлија на Марици 1371.
У оквиру немањићког доба, Марко се појављује као заштитник легитимитета царске лозе и чувар "нејаког Уроша", сина цара Душана.
Тако Вукашин Мрњавчевић остаје убица "нејаког Уроша", сина цара Душана и престолонаследника српског царства, а Вук Бранковић - појам издајника.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У планини, на месту где је краљ Вукашин убио цара Уроша, никао је усред зиме и леда б., и врло јако мирисао (Нар. песме, збирка Н. Кашиковића, ркп. СКА, кут. ИИ).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Имало је за читаву војску нашег господара краља Стефана Уроша Другог Милутина Немањића. Веровали смо да ће нам сачувати главе.
круг деветнаести и луне деветнаести, месеца јула деветнаести дан, врати се Лауш, пронијер, властелин крала Стефана Уроша Другог Милутина са војне краљеве, разби разбојнике што беху опколили његову кулу у Вратимљу и поново васпостави своју
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Пао сам на испиту што сам збркао године смрти цара Уроша, тако да је по мени изашло као да се то десило после Маричке битке.
— А је л' теби познато да је Вукашин убио Уроша? — Јесте! — Е па, како је он могао потегнути мртав са Марице, где је погинуо, и доћи па убити Уроша? — Не знам!
— Јесте! — Е па, како је он могао потегнути мртав са Марице, где је погинуо, и доћи па убити Уроша? — Не знам! — Е, кад не знаш, а ти читај за време ферија, па дођи накнадно да полажеш испит.
И читао сам одиста, а кад је дошао накнадни испит, ја сам не само казао да је Вукашин убио Уроша, но сам ишао корак даље, те сам тврдио да га је двапут убио; једанпут пре, а други пут после Маричке битке.
Ја сам ишао још и даље у концесијама; пристајао сам уз Панту Срећковића да је „и по трећи пут краљ Вукашин убио цара Уроша“, али изгледа да ми сва та моја помирљивост није помагала ништа и морао сам понављати разред.
када сам ја већ изашао из школе, историјски се утврдило и данас се то сматра као несумњив факат, да Вукашин није убио Уроша, већ да је овај умро после Маричке битке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
За петнаестак година његове владавине (умро 1371) распало се Душаново царство: неки су се великаши одметнули од Уроша (стриц му Симеон и Ар.), а неки су се врло осамосталили.
У свим овим акцијама Вукашин се понашао као потпуно самосталан владар, који нимало не зависи од цара Уроша. Мрњавчевић Јован Угљеша „био се учврстио у источном делу Македоније са главним градом Сером.
За владе цара Уроша Лазарева моћ је стално расла, а после Урошеве смрти, као самосталан владар покоривши Николу Алтомановића (чија се
Самодреже цркве: једно табор Вукашина краља, друго табор деспота Угљеше, треће табор војеводе Гојка, а четврто царевић-Уроша. Цареви се отимљу о царство; међу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на коме је царство.
“ Шути Марко, ништа не говори, на шатора не окреће главу. Право оде бијелу шатору, ка шатору нејака Уроша, догна Шарца цару до шатора; онђе Марко Шарца одсједнуо.
Историја зна за Војиновог сина Војислава, који је био рођак цара Уроша. Вила се често помиње у народним песмама. Вук каже да — по народном веровању — „виле живе по великим планинама и по
— оклоп Папраћа — манастир у области Дрине, близу Зворника, задужбина краља Драгутина и његових синова Владислава и Уроша парип — обичан коњ пâс — појас патријар, патријара — патријарх Паћаршија — црква саграђена у XИИИ—XИВ веку пафта
— низак снимити — скинути совра — трпеза Сопоћани — манастир на извору Рашке, близу Новог Пазара, задужбина краља Уроша И, зидан од 1272. до 1276. спаија — в.