Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Њему Халил сруби десну руку, А Урошу другу даде муку, У колену ногу му сломио Пушком малом, та Бог је убио! С обе стране има доста јада, Онде бојак,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
52). Рајић је ову песму штампао год. 1798, на стр. 61—3. своје познате прераде Козачинскога трагедије о Урошу. Прерађујући трагедију Козачинскога Рајић је, како је у Предувједомленију нагласио, посебном ознаком обележио
(Светозар Матић је у Опису рукописа Народне библиотеке, Бгд 1952. под бр. 321, забележио и једну трагедију о Стефану Урошу ИИИ од непознатог писца, не види се из којег доба: да ли је она имала икакве везе са делом Козачинскога, односно
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У чувеној песми о Урошу и Мрњавчевићима супротставља се рођеном оцу и стричевима, који се отимају о туђе царство, а слуша своју мајку
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
2 Преткосовске песме У преткосовски циклус спадају, пре свега, песме о Немањићима (Немањи, Сави, душану, Урошу) и Мрњавчевићима (Вукашину, Угљеши и Гојку). Стефан Немања прогласио се за великог жупана око 1170.
Други Немањићи све до Душана (изузимајући само Дечанског) и не помињу се у песмама. О душану и његовом сину Урошу има више песама.
), а неки су се врло осамосталили. То је једина историјска истина која је сачувана у песмама о Урошу, све остало тамо је легенда (смрт Урошева од Вукашинове руке итд.).
Он пресуђује да царство остане Урошу, јер „ђетету је од кољена царство“, другим речима: јер је то јемство да се држава неће распасти.
“ Деспот Углеш': „Није, нег' на мене!“ Војвод' Гојко: „Није, нег' на мене!“ Ћути нејак царевић Урошу, ћути д'јете, ништа не бесједи, јер не смије од три братијенца, братијенца, три Мрњавчевића.
Трећу пише војевода Гојко, и он шиље огњена чауша; а четврту царевић Урошу, пише књигу и шиље чауша. Сва четири ситне књиге пишу и пошиљу огњене чауше, све потајно један од другога.
Кад га виђе нејаки Урошу, лако скочи са свил'на душека, лако скочи, паке проговори: „Благо мене, ето мога кума, ето кума, Краљевића Марка!
Мало л' ти је, — остало ти пусто! — већ с' о туђе отимате царство? Видите ли, бог вас не видио! Књига каже: на Урошу царство! Од оца је остануло сину, ђетету је од кољена царство; њему царство царе наручио на самрти, кад је починио“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А и отац му бијаше тек деспотовић, Ђеорђа деспота син, јерно тој лози србској, краљско име погибе на младоме цару Урошу. И осташе мања господа, јерно по кнезу Лазару и земљу већ своју с градови погубише.