Јакшић, Ђура - ПРОЗА
године. Народ се искупио на бденије и побожним срцем ишчекиваше да се молитва са свећеникових усана захори. Двери се отворише, а из њих лаганим и озбиљним кораком ступи мој отац.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Преко његових усана никад не би прешла тајна!... А ми тако учинисмо с њим!... 8. ТВРДОГЛАВСТВО Чудне мисли обујмиле Ивана.
Пријатан мирис рибљи заголица му нос. Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. — Је л̓ добро? — питао га је. — Добро... Само много слано. — Сува риба... али ништа... Алекса је јео.
Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са усана његових...
И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... — Баш си неким послом? — пита га старојко.
Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана... Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Свет се расклони у два реда, пуштајући инвалида; красног, једрог момка. с мушким лицем и жалостивим осмејком око усана. Све беше у њега; и снага, и здравље, и лепота и опет — ничега не беше!
Она срдито-тужно развуче крајеве усана: — На то нећу ништа да одговорим. Ја хтедох да окренем све у шалу. Почех кроз усиљен смех: — Молим, ви на то не
Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне. Људи ме гледаше као странца. Мојој матери неста смеха са усана. Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне. Ја гледах само у њу. И њој беше тужно и хладно.
— Ана, хоћеш да те учим српски? Њој се лице разведри. Некака бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана Уместо одговора, притиште ме наново љубити. Кад смо се вратили, ја сам јој успут давао прву лекцију у српском.
Африка
Утолико ме више узбуђује сусрет са овим женама, овнујских очију И дебелих усана, што оне одговарају тачно гравурама које сам налазио као дечак у старим путописима или романима у којима се говори
Очигледно да су изабране по лепоти, јер су им очи дуге, косе, тамне и осенчене лаким плавим прахом. Ивице напућених усана такође превучене плавилом; са врховима лако навише. Њина тела, детињски дуге руке и ноге, јединствене су лепоте.
другови, или младић и девојка, или мати и син, они плавичастим металом окружују своје очи, сенче лице, јачају боју усана. Као какво велико гнездо птица или мајмуна, Зазандра се сложно чисти и удешава.
“ — „Велика армија!“ Он је гроф; у рђавој ланеној кошуљи, горких усана још од кинина који узима без обланде, од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан
Једино иза усана, и још одакле полази живот, свиће руменило зоре која је без престанка у њима. Кад црнкиња има склопљене усне, ма
Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и уморан, са вечним, од клањања, трагом прашине на челу.
Њин лик врло пљоснат, уских дугих и косих очију што као да су пуне суза; носа широког, усана које се смеше, дебеле и меке, изнад зуби врло белих.
Међ црнима има правих Мавара, уских тамних носева и усана, коса које падају на рамена и испосничких ликова окружених брадама.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Танког, орловског носа и плавих, тамних очију, са осмехом који је био јако топао, изнад извијених усана, Павле је за Гарчулу био читав доживљај. Гледао га је зачуђено.
“ Била је то жена тамних очију, а обрва сраслих над очима, оштра носа, и црвених, пуних, усана. Била је лепа, али су њене пријатељице имале обичај да кажу да, због оштрог носа, личи на тицу.
“ Ваљда занета примером Варваре, и Ана поче да Павла теши, па су и њој речи слатке падале са усана, као пилуле из апотеке. „Ана ће да ти каже, сердце! Ти знаш да је та твоја Росија далеко, а да су у мене ситна деца.
Она, међутим, није била иста, као дан пре, него бледа, исплаканих очију, надувених усана – као изуједаних – а под пазухом је носила сребрн послужавник.
А кад је госпожа Евдокија, која није ни сањала да и тога на свету има, почела да дрхти, од руку, и усана, те жене, госпожа Монтенуово је изразила жељу да не љуби само она, него и да буде љубљена.
Остао је, затим, само један страшно убрзани дах, а после, само муцање помодрелих усана, без речи. Док ју је муж држао у рукама, шапћући јој, и љубећи је, пред свима, као да су његови пољупци могли да умање
Сећао се како је, са њених усана, које су имале тако љупке, узвијене, крајеве, као да једе трешње – док јој је брисао зној са чела и лица – уз последњи
Теодосије - ЖИТИЈА
Тада схватише да се нису из људских, калних, и лажљивих, и клеветом оскврњених, и нечистих усана него бестелесних и чистих светих анђела који стално Бога поју, кад појаху светога старца, гласови из пештере чули.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
И ВУКИЦА, СПАСОЈЕ ВУКИЦА (укусно обучена, светлих маникираних ноктију, почупаних обрва и раскошно обојених усана. Седи заваљена на канабету, раскалашно пребачене ноге преко ноге и пушећи цигарету): Не разумем зашто се од мене крије
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
отац Јасмина и Драгана не знају да се смеју и као и он имају те округле мале главе с испупченим уснама и израз око усана и носа као да им нешто вечито смрди. Оне су близнаке и имају тринаест година а Караново прича да ће бити лепе.
Али су по изразу, облику лица и усана на свог оца, због чега не могу да их волим, мада обећавам мами да хоћу и говорим и самоме себи: хоћу, хоћу!
што не спада у рад пирамидалних ћелија мама то зна и отуда њено лагано одмахивање главом, израз страха у кутовима усана и оно „Ти лудо, лудо дете!” Ту нико никоме није у стању да помогне!
Читава хаљина на њој тресла се од јецаја који није прелазио преко усана. - Ти, битанго! - Тимотије се у два корака нашао поред мене, а онда зграбивши ме за рамена прошиштао: намеравам ли ја
- Отићи ћемо, Рашида! - привукао сам њену главу к себи. Она се само извила танка и гипка као шибљика, усана свежих и меких и понешто хладних као што су усне сасвим мале деце, а онда насмејала рекавши да ћемо отићи, не одмах,
Осушених усана гледао сам како је ХаџиНиколов уписује у дневник. „Ти, стоко! Ти, проклета, прљава стоко!” - шапнух. Руке су му биле
Два метра испод земље, расејан у прах или претворен у вештачко ђубриво, ја ћу се сећати тих усана, очију које се заклапају и мириса коже прожете сунцем. - Да изађемо на обалу, Рашида?
и Атамана, али оно што ћу памтити нису биле те идиотске њушке, већ Меланијино одједном посивело лице са нечим око усана што није било ни грч, ни разочарање већ опуштеност и ужас.
- Није потребно, Слободане! - насмешио се, али му осмех није допирао даље од усана. - Оцене мушкараца у тим годинама никада нису нешто изузетно.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Успомене које су Вука Исаковича, и оваквог, прашњаве косе, отромбољених усана и висећих чакшира, збуниле, и потресле, биле су успомене на Принцезу Мајку, удовицу покојног Карла Александра, која
Помодрелих усана, почео је тешко да дише, а болове у стомаку сносио је већ као нешто неизбежно после јела, нашто се беше навикао.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Чаплинов циклус и сви они дивни филмови Марсела Карнеа, где увек на крају погине Жан Габен са цигаром у углу усана. И док смо тако чекали у реду, сви смо завидели младом човеку и младој жени што се никад не раздвајају.
У једном тренутку видех лед у чаши белог вина и мицање келнерових усана, прамен нечије косе нервозно склоњен са чела, отварање недељних новина: видех пријатеље и почех да им вичем кроз
Оне се хватају за његов смешак лебдећи у висини усана. Птице стоје у ваздуху на оним својим местима, тачно на оним местима на којима су некада стајали њихови омиљени
— За име бога, кажите бар нешто! Девојка жваће гуму. Из њених лепих, ружичастих усана шири се балон, који прсне са праском. Жена средовечног мушкарца сада креће у крсташки поход.
— Шта да радим? Девојка лежи и жваће гуму — За име бога, кажи бар нешто! Из њених лепих, ружичастих усана шири се балон, који прсне са праском. Средовечни мушкарац излази из свог сређеног дома, само са једним кофером.
Отац као да је исисавао последње сокове из овлажене чачкалице која му се попут клатна шетала с краја на крај усана. Лист зелене салате набоден на виљушку стајао је у жениној руци, тачно у висини стегнутих зуба девојчице.
Клатарили су се лаганим, претећим кораком, грицкајући чачкалице у углу усана. Прођоше покрај њиховог стола и не погледавши га. —Хајде, мала, дижи се! Време је... —Време за шта?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сјећаш ли се? — Сјећам — каже путник само покретом усана, јер ту, пред водом, излишан је сваки звук. — Најприје сам се опростио од својих питомих зечева — почиње дјечак.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пролепшала се, постала некако блага, изгубио се онај њен чувени цинични смешак у углу усана, а најлепша ствар на њој су и даље њене пегице — сада их има још више, јер је по мојој аматерској процени загазила
одговорих, начинивши успут неколико грчевитих трзаја левим углом усана и крајичком ока. Свака два минута, рачунајући време по докторовом сату, покушала бих да с врха носа склоним невидљиву
да је модерно носити џемперишке, шта ли, па се маскирао у хипика с пет распоређених коврџа на челу и цигаретом у углу усана, мада не пуши, знам засигурно. — Гле, мала Ана! — рече — Откуд ви овде?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Видим вазнесење: оно почиње сваког јутра и не боји се пада. Свакога дана нешто се увис понесе и спас нам пређе преко усана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али спољни изглед је ипак безбрижан, наоко ведар, војници се шале, или се смеју само једним крајем усана. Око подне повикаше да спроводе заробљенике и сви потрчасмо на друм. Било их је до стотину.
Поцрнео као земља, надуо се, па се покидала сва дугмад на блузи... Око крвавих усана ројеви мушица. Тежак задах нас запахну. Иако је непријатељ, људе обузима језа на судбину човека.
Командири су издвајали неке војнике којима су нешто објашњавали, и патроле одмах кренуше. Стиснутих усана, укочена погледа и леденог израза, промакоше војници поред нас. — Откочи пушку! — викну један, сигурно вођа патроле.
Из кукуруза износе мртвога војника. Руке леша још су млитаве, глава забачена уназад, а око усана свеже маснице крви. — Куда га носите? — запита неко. — Наредили ни да их сакупимо и да скинемо државску спрему!
ме је строго неколико момената, затим спусти поглед на моја рамена, са којих су лепршали пешкири и један крај његових усана развуче се у осмех. Насмејах се и ја. — Наредниче, наша је земља сада слободна. иди у село да нађеш стан и буди вољно.
Или сам можда огрезао у грозотама рата, па сам отупео према јадима живота. Тако понеки пут ми излети звиждук са усана, па се наједном тргнем. А бивало је тренутака кад сам се осећао нелагодно у кући. Место ме није држало.
А тек како ли ће бити, кад наступи „премијера“. — Он значајно климну главом и пућну једним крајем усана. Лука упаде: — Велики малер нам је направио Танаско Рајић... — Вала, заиста, због неке традиције сви ћемо изгинути.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему. А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.
Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад су руке топле, кад се очи следе, прелетајући оне кутове бледе, око усана... Што дрхте, проткани, мутном тишином, у којој су осмех и туга помешани несигурно и тамно.
И место жена са тихим дрхтањем небо је наша бољка, мами нас, шапуће страсно и меко: да од румени наших усана негде далеко, пуна једног бисера слана, распуче једна шкољка. И тако без моћи несретни смо и љубљени ко ноћи.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Амин. МОЉЕЊЕ ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ Од оскврњених усана, од мрскога срца, од нечистог језика, од оскврњене душе прими мољење, о Христе мој, и не одгурни мене, рабу твоју,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
хумку трошних земних жеља, Последњи, општи удес кад нас снађе И нестане наших патња и весеља, Нада мном ће, као чар усана медних, К’о лелујав, меки сјај висина сферних, Лебдети и тада сетан осмех једних Очију бисерних.
НАША ПЕСМА Кад облаци сумње нечујно прелете Твојим умним челом, или уздах пирне Са усана ледних — сенка тамне сете Овлада у мени и душу ми дирне.
кад би твоје чисто биће знало, О, кад би знало ово тихо вече Да ми топла суза нечујно потече На те речи с твојих усана: Још мало... Још мало, па ће бити добро, Још мало, моја добра Бранка.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Материне очи а очине племените црте, њежније дакако, састале се у кћери. Иза малијех руменијех усана два низа зуби, као два низа бисера.
Лица им се раскрутише, очи сјевнуше, весели осмијак заигра им око младичастијех усана. Сад им се учине као да су одрасли заједно, па се ту скоро растали. Започеше разговор.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Сине, моју премудрост пази, а ка мојим речима приклањај твоје ухо, да сачуваш моју мисао добру, а осећај мојих усана казујем ти'. (Приче 4, 20-5, 2) ,Чувај, сине, закон оца твога, не одбаци поуке матере твоје'.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
? — медик нагну палцем врху усана. — Па јест, прилично... мало и одвише ако хоћете — одговори Тетка, разумјевши мимику. — Камо торба?
Задуго је говорио размахујући рукама. Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана. У тријему наста тутњава и граја. Тетка изађе. — Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?
На Бакоњиним бијелим и руменим образима, осјењенијем првом длаком, огледа се младићно здравље; око усана лебди му осмијак, а како је пружио снажну, бијелу мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива вршњакиња.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А оно у Београду наставило се овако: Зора је пришла, узела дна дуката, загледала се у њих стиснутих усана, па их брзо испустила као што се жар из руке испушта, хтела да пође, али је полако легла на кревет и зажмурила од
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Девојчица је расла, из часа у час постајала све лепша, али јој преко усана не пређе ни једна једина реч. Само су јој златасте очи јаче блистале. Старица уздахну: »Ко ће је хранити кад ја умрем?
»Гле маленог!« прође јој кроз главу док јој је талас нежно дотицао стопала. Нежан је био додир његових руку и усана, и стена само што не рече »да« кад гордост у њој скочи. — Којешта причаш! — осмехну се презриво.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
смишљао како да од трговца који га је повео на пут искамчи нешто новца, изнебуха али јасно видео онај трзај око усана, то је било очево лице, трзај судбинске примирености која је избила из оца кад му је, једном рекао: „Ти си со соли
У тај мах, Рига је подигао главу, имао је мали осмех око усана и у очима и кнез је, згранут, схватио да његов секретар следи не само текст који му он диктира него и мисао коју му
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Кујунџић Абердар XXВИ НА ГРОБУ ХАФИСОВОМ Накуц'о се чаша, напев'о песама, Напио се раја са медних усана, Где је наш'о сласти, ту јој није праш'то Сад гори л' му душа - барем знаде зашто! Ј.
Попа, Васко - КОРА
румена Али све што у њу доспе Смислом пропупи Надом процвета Пролеће изузетно Или благодатна опсена У ОСМЕХУ У углу усана Појавио се златан зрак Таласи сањаре У шипражју пламенова Плавооке даљине Савиле се у клупче Подне мирно сазрева У
кашике Односе нам зрно по зрно Како дрвеним рукама овим Лишеним лишћа да се грлимо Гину нам каранфили са усана Гину нам у вреломе песку 11 Куће су изврнуле Горке џепове соба Да их вихор претражи Дуж наших ребара Уличне
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она дочека његов усплахирени поглед љупким осмејком својих ружичастих усана. Наш јадни астроном би поново избачен из колосека свог предавања и ухвати се руком за чело.
Присутни дадоше, било главом, било очима или осмејком усана, знакове одобравања, а Исак поцрвене преко ушију. „Сви ми“, настави ујак, „како овде окупљени седимо, волимо из свег
Тодорово лице је обријано, без браде и бркова, а око стиснутих усана лебди лаки осмејак. Прави „бидермајер“! Хајде да се и ја уживим у његово доба и расположење и у оделу какво је он
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али Свилар од свега тога ништа није разумео, само се плашио бледих усана иследникових и све већа забуна и страх га обузимали шта ће бити кад се у ћелију врати.
Понеко, напрегнутих очију, чврсто стиснутих усана, гледа, пусти крик. Онда, усред страшне вике и вриска, бес витла достиже врхунац.
— Кога, кога, брзо! — Сањао сам Сашу. Муњевит, најрадозналији осмех сину око њених усана па одлети. После кратког ћутања она рече: — Па? и неочекивано човек осети нешто врло важно па се охрабри.
Леђенског, како с брадом на грудима, укочена лица, спава док му се конци од слузи развлаче и откидају са ивице влажних усана, загуши је до ужаса. Да уклони ову грозну слику, госпођа Леђенски се нагло окрете назад.
А овај мали женски чиновник, ова отмена и бледа девојка црвених усана, ова Рускиња, Тања, у чијем је гласу имало нечег што необично опија и открива неке дубоке, непознате чежње уносила је
не полетех да скочим, да се сурвам кад се прсти моје уздрхтале руке некако сами и механички подигоше до самих мојих усана које су гореле.
Он је био један од нашег тврдог, племенитог тла. Оштро стиснутих усана, сав од трагова недавних ломова, издржао је лако и пут до престонице и тродневну глад у њој.
Опорих усана, са крупним грашкама по челу изрованом борама, чистач је ишао све даље. А за све време ниједна мисао о прошлом, о
Он је прошао мирно, опоро стиснутих усана на којима се није могао замислити осмејак, и неспретно и тешко сео на прву клупу до нас.
од суза, а испрекидани уздаси у сну, после плача, одазивали су се лаким и финим дрхтањем њених прекрасно скројених усана.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Она је схватила. — Има — рекла је тихо. А ја сам јој висио с усана. — А чега има? — дахнух још тише. — Има — настави баба повинујући се мојој жељи чак и у падежу који је био постављен
Жедно сам изгледао даље знакове: пази! ако се тај израз надмоћности ружно укочи, ако се осмијех у углу усана уследи у црну бору горчине — тад ће то значити, тад ће то несумњиво значити...
Као што има зрелих људи у чијем обличју — у једном осмијеху, у игри малих бора око усана и очију, у хировитом свртку косе над челом — одмах уочавамо бивше дијете, тако има дјеце у којој на први поглед
песнице жена из мјеста, и њихово пучанско иживљавање у гњецаво болним потанкостима, и причања о девојци на одру, усана разједених од киселине, пољепшаној у смрти као Трноружица, и дуги спровод у поводњу пурпурне звоњаве.
— Не чуди се што ти овако без увијања говорим — наставио је „Ментор помодрелих усана”. — Нема смисла да замуцкујемо. Ја сам данас на оној тачки на којој ћеш ти бити за неколико деценија.
Желио бих да се опет састанемо за неке двије године... Преварио се. „Ментор помодрелих усана” био је и одвише дарежљив. До каквог-таквог заљечења протекло је бесконачно дуго вријеме.
Присјећам се ријечи које ми је, још младу, говорио „Ментор помодрелих усана”: „Добро си учинио, синко, што си се одбио у свијет! Наш је крај добар само да се човјек у њему роди.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех. Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном
Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. »За јечам ?...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али, да би се бар донекле и летимично разјаснио овај другачији избор речи, ово посезање за народном речи са народних усана, за живом речи која се не издваја из контекста конкретне говорне употребе, која се често прелива у богатим
Она тка између усана и уха, па је истовремено и саопштење и питање и одговор. То мешање различитих планова, тај непрекинути дијалог и
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Мртав Јаблан као да бејаше заспао. Лепотан мајци као и за живота. Преко њених усана олако али снажно пређе поносан мајчин осмех. Није јој се син уплашио ни кад му је зрно срце разносило.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кâ да чујеш песме-успаванке Из очију чаролиских њених, Кâ да видиш дубоке уздахе Са усана полуотворених. Ту се сплело, ту се загрлило Што те махом и леди и згрева — Прекип страсти и понор пропасти, Што се
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
се неће изједначити време наше смрти и њихове вечито бићемо раздвојени и мртви поѕт ѕцріптум Црвене птице пиће нам с усана видети их нећемо вриштаће траве у облацима кржљавим чути нећемо ИИИ Крв откуцава кораке и смрт и једне вечери после
Краков, Станислав - КРИЛА
Већ се било смркло када се дошљак пољубио са дебелим командиром коморе Марџукићем, који га је још влажних усана питао шта се говори о смени, и уопште какве вести доноси из Солуна. У ниској колиби се димило.
Петровић, Растко - АФРИКА
Утолико ме више узбуђује сусрет са овим женама, овнујских очију И дебелих усана, што оне одговарају тачно гравурама које сам налазио као дечак у старим путописима или романима у којима се говори
Очигледно да су изабране по лепоти, јер су им очи дуге, косе, тамне и осенчене лаким плавим прахом. Ивице напућених усана такође превучене плавилом; са врховима лако навише. Њина тела, детињски дуге руке и ноге, јединствене су лепоте.
другови, или младић и девојка, или мати и син, они плавичастим металом окружују своје очи, сенче лице, јачају боју усана. Као какво велико гнездо птица или мајмуна, Зазандра се сложно чисти и удешава.
“ — „Велика армија!“ Он је гроф; у рђавој ланеној кошуљи, горких усана још од кинина који узима без обланде, од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан
Једино иза усана, и још одакле полази живот, свиће руменило зоре која је без престанка у њима. Кад црнкиња има склопљене усне, ма
Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и уморан, са вечним, од клањања, трагом прашине на челу.
Њин лик врло пљоснат, уских дугих и косих очију што као да су пуне суза; носа широког, усана које се смеше, дебеле и меке, изнад зуби врло белих.
Међ црнима има правих Мавара, уских тамних носева и усана, коса које падају на рамена и испосничких ликова окружених брадама.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
на бојишту са раздробљеним костима у локвама крви, оросити твоја вечерња роса и увити тама ове ноћи; колико ће усана које на дому чекају врели, слатки пољупци, пуни неге, љубави и милоште, осванути сутра неме, хладне и укочене!...
је лебдила на лицу као нека сустала мисао која је, после узалудног тражења исхода и разрешења, малаксала, свила се око усана, пала на чело, улегла се у зенице, те дала целом лицу неки тужан а опет подругљив израз, израз у коме се меша немар
Кад пођосмо ми, пође и он с нама. — Ама куда ћеш ти, брате, кад видиш да си рањен? Он притиште шаком половину усана, да му не мрда рањен образ, па ми оном другом половином уста прошушкета: — Огребали ме Турци по образу, а ко ми у
— Ласно ћу ја то! Паметној глави и једно око доста. — Он се тужно осмену половином усана. — Бар сад не морам сваки час прижмуркивати на лијево кад нишаним, но ми 'вако стоји вазда на готову — затворено...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Имаш ли извештаја од куће? Преко његовог лица пређе сенка туге. Одговори ми једним крајем усана: — Немам. Већ чујемо неки жагор људи.
Запитао сам га застрашено: — А шта ћу вам ја ту? На једном крају усана капетана Стојановића јави се једва приметан, ироничан осмех: — Сасвим, сасвим, вас нећемо водити.
Брава шкрипну и врата се отворише. Преда мном се указа жена, мала, искривљених рамена... Зуби су јој штрчали изнад усана, а једно јој око бело и стално отворено. Јадна и жалосна... — Ај, до врага! — упаде Лука.
Посматрао сам жудно њене беле зубе и као да сам осећао дах њених усана. У једном тренутку она се окрете, и поче да посматра усплахирено око себе. Онда се обрати мени: — Где је Полет?
— Овде никога не познајем, сем вас. Поред вас, друго познанство не желим. Она се насмеја задовољно једним крајем усана и погледа ме значајно. — Францускиње су елегантне и лепе. — Ако би то била ваша жеља, постараћу се да их познам...
— Да ли вас боли? Она ме замишљено погледа и насмеја се једним крајем усана. — Не... И болови који ми долазе од вас пријатни су.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Колико се над тобом Љупких р’јечи казало! Колико ли крај тебе Усана целивало! И ја с’ надах срећи тој, Дуго овдје чезнећи; Ну сни моји љубави Већ с’ одмичу бл’једећи, Већ весела пјесма
Грозна песма њиних грла У двору је тек умрла. — А Радивој на гроб гледи, Реч с усана тече бледих: „Авај, брате! Бише л’ вредне Те тридневне твоје сласти У чаробној там’ области Да с’ не сетиш мајке
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Мој дан пун је зиме, старост крв ми трује, С распуклих усана руј ми време стрло, Срце ми је восак, гнојава ми недра, Сув језик приону за увело грло.
да ми ране росе, Да у мени рикне младост оних дана Кад Саулу певах химне ум што носе, Кад осетих оков Микхиних усана, Оков пољубаца! А сад оков злата. Место мрамор-тела гној неситих рана.
Авај, сфинксе врели пожудних усана, Ти си луди демон, што љубећи дави, Ти си врело подне мог блиставог дана, Орао што жртву диже и крвави.
XXXИИ О, нек ти рекне тај пољубац, што се Свршава новим пољупцима, да је То усклик жуди која вечно траје, Песма усана што се крвљу росе И преко вода чежњу страсти носе, Купећи сунца и цвеће и краје, Жуд лудих ноћи када разум стаје
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Подшишаних је бркова и има ћубу од косе над челом. Жика је дежмекаст, а велике чупаве главе, подбулих очију и дебелих усана. На њему виси извештало прљаво одело, прслук му кратак тако да му се кошуља под њим види.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
збирке српских народних песама, приповедака, загонетки и пословица, које је Вук Стефановић Караџић сакупио "са топлих усана народа".
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ 1875. ЈЕДНОЈ НЕСТАШНОЈ ДЕВОЈЦИ Зар пољубац мени, старцу, Дајеш, млада, са усана? Зар на моје старо раме Пада рука усијана?
Ој, Козаче, бојни брате, Познајем ти тешку муку И по песми и по звуку, По узвику и јауку, Што задршће са усана Као жеља усијана...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Стани не мини. Из грла да ти голубица загуче, запламти са усана ружа, у недрима ти две трешње заруде, хеј, срца два кад полуде. Стани не мини.
И пева језик мој пророчанство, Као што трска пева у књижевника руци. Ти најлепши сине човека, Коме с усана и кроз пој Милина бије надалеко Нек Божји благослов те прати на вовјек.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
против врућице (ГЗМ, 12, 1900, 151); његов зејтин лек је од живе ране (СЕЗ, 13, 1909, 359), а гар од испуцаних усана (Караџић, 3, 1901, 224). Нарочито су добар лек бадњидански ораси (СЕЗ, 40, 81).
Ћипико, Иво - Пауци
Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту. — Што не узе од попа Вране сијена? Он се сада за вас брине, — вели му.
Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања! Газда Јова се замисли. Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намрштеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио.
лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога детињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.
— Машо! — јави се и понуди је да сједне. Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи. Али погледавши га у очи, учини јој се да је те очи моле, и сједе сучелице њему.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Знала сам да сузе иду по истом трагу, али ми се чинило да ми је цело лице влажно. Сузе су ме голицале у угловима усана, осећала сам њихов слани и горки укус. Рекао је: гамад.
Као да се брани од неке изненадне мисли која га је затекла неспремног да јој се одупре. Опет је имао у угловима усана онај осмејак, таман и непостојан, готово случајан, и опет сам знала да ни сада као ни раније није био у вези са мном,
Отворила је уста, видели су јој се горњи зуби, бели и једнаки, затим их је затворила. У левом углу усана који се мало повукао надоле заиграо је једва приметан грч, а онда је нестао. Схватила је на шта циљам.
Доротеј је знао, јер је највећи међу видарима у читавој жупи.“ Поново ћути. Брише прстима крајеве усана. Наставља тише. „Умирући ратници су га вапајем дозивали, али он их није чуо. Где је био?
Видим како старац избегава да гледа у Дадару и како ситни, једва приметни грчеви круже око његових бледих усана. Не вреди забушавати.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Она је певала песме у ведре, звездане ноћи, Болно-слађане песме. С румених усана њени' Трепташе чаробни припев: „Ја љубим у самоћи, Пастиру, ходи к мени.
И речи тајанствене Са усана мојих тада одгоне сан и смрт; Духне ненадни вихор и све се иза сна прене, Оживи цео врт. И старо, столетно храшће
8. Тугу ћу своју поклонити роду И гробовима отаџбине своје, Да силно јекне усклик за слободу С усана твојих и са лире твоје.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
прозора спазио сам тада свој рођени лик, који није ни најмање одговарао светињи призора, нарочито не леви ћошак мојих усана, који се, и кад треба и не треба смеши из прикрајка.
беше онда 43 године, али сувоњав, витак, правилних црта, са благим, али, унеколико, тужним осмејком око танких усана, изгледао је знатао млађи. Видело се на њему да је вичан борби и напорима.
Огрнута сребрним, светлуцавим плаштом, изгледа као каква васионска принцеза са милим, а достојанственим осмејком око усана. Ту је сигурно поред ње и њен млади паж, наш Месец. Да видимо и подробније опишемо ову лепу групу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ој Козаче, бојни брате! Познајем ти тешку муку И по песми и по звуку, По узвику и јауку, Што задркће са усана Као жеља усијана… Певаш песме тужне, миле, Од љубави и мегдана, Па се сећаш страшне силе, И страшнијих јоште
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али је девојчици остало трзање усана, нека заплашеност у погледу, мало ослабело памћење, и слаба воља да ради и иде у школу.
Спор темпо говора, паузе у говору, многобројне врло кратке речи, доносе собом слабо размицање усана, приљубљене усне, и услед тога крутоћу браде.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
сенке не дају Муњу твога мача У корице да вратим Боје зру На лакој грани времена Отуда твој инат лепи У углу усана мојих Анђеле брате Боје горе Младошћу у мојој крви ЖИЧА Црвена госпођо Жичо Из мога срца излазиш Корачаш
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Жалосно је по који пут погледати ту децу осуђену да уче латински. Са њихових се усана обично изгуби осмех младости, са образа им ишчезне руменило, у очима угаси сјај и младо им се чело избразда.
Хуана: Ах, кад бих смела тим речима веровати! Дон Родриго: Те речи теку са усана и из душе једног племића, коме је реч светиња а за клетва равна вери.
И, чудновато, чим сам одвојио усне са усана, ја сам се осетио наоружан искуством, које је у љубави тако исто потребно као и у свима другим појавама живота.
Била је издужена и бледа лица, глатка чела и црне, дуге косе, са светлим раздељком на темену; малих, пурпурних усана и благих очију које су скривале дуге трепавице. Била је необично нежна и тиха, скромна и срамежљива.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Море, не смију они на нас ударит, јер нас се боје! — додаје један Црногорац. Командант се смешка једним крајем усана и врхом прста шара нешто по столу. — Ћаше они на Ловћен, па довукоше грдније вапора...
Упалих образа, сувих полуотворених усана, а ужагрена погледа, вуку се људи као авети. Тело малаксава, готово је на издисају. Али су још очи сијале...
— Па чиме их лечите? Медицинар слеже раменима, и насмеја се болно једним крајем усана. Уто се један од болесника придиже и, као да разговара са неким, поче да говори: — А, оћеш, јес... Нећу ја, нећу...
И једна мисао, која је дотле подсвесно тињала, под утицајем овога пуцња излете са наших усана као крик: зар опет!... ПОКРЕТ Било је то јула месеца, хиљаду деветсто шеснаесте године, када је стигла заповест за
Могу д’идем да га испечем? Командиру се развуче један крај усана у осмех. Али био је заузет и само махну руком. Онда се обрати мени: Увек исти...
Иду као избезумљени, отворених и испечених усана, исколачених очију, и као да вапију: „Воде, воде!... Где је језеро?“ — Само толико могу да изговоре својим одебљалим
Изгледало ми је као да видим себе, па сам се стресао и окренуо да га не гледам више. Али превлачио сам прстима преко усана да се уверим да ли су се и код мене развиле оне оспе. Стигли су аутомобили. Сео сам поред шофера.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О шумо, горо, напијем ли се жедан вина залуталог облака Опет ме стид је неког дванаестога века. Сним: богумиле гоне усана жеђју пуклих ко рака И незаситљивих бола, уморних, самртних без лека; И ту се животу сметало да тече, да величанствено
поклонило, Косом земљу додирнуло, Видре капу одбацило, Купу меда испразнило: А све у славу младог срца и младих усана. Пролетња посмртна листа Са утехом као да би подносили И овај пакао, Кад би за њим долазио ма један гори.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Откуда ту, где су одувек биле трске, замак? — Шта је то? — омаче се Старцу с усана, а Сребрно девојче се насмеја и рече: — Наша будућа кућа. Ту ћеш ми бити женик! Луда мала! Какав младожења?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Све док не легнемо доле у гроб ледни, Ми ћемо обоје, драга, бити бедни. Око усана твојих подсмех видим худи; Видим где охолост надима ти груди и видим где пркос из ока ти сија, Но ипак си бедна,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Пази, молим те, па и Жуја је женско, а он се тога досад није сјетио. XИИИ Луња је стигла у школу озбиљна, стиснутих усана, а чим је учитељ ушао у разред, она устаде са свог мјеста и приђе катедри. — Шта је?
Послије кратког времена, она се појави међу дјецом, тиха као мјесечар, блиједа и бијелих усана. — Дјецо, почео је рат! Јутрос је Београд бомбардован.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад увече леже у кревет, шапуће те стихове; кад ујутру устане и потражи папуче, опет му се ти исти стихови отму с усана, и он певуши ту песму: „Синоћке те, леле, видо’, Зоне...
— Туј сам! Што ти требам? — запита је Калина кад дође. — Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу... Ти си сиротиња. Кад ручаш, ти таг не вечераш... Та, викам... ако искаш...
Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек коће нешто важно да превали преко усана. Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове.