Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед се усекну, поисправи шубару и све некако поребарке, као да му је тијесан сокак, спусти се до појате. Ту опет застаде, на неколико
издајници? Издали, каже, земљу, борбу, а? Перајица се, ваљано и темељито, усекну у некакав сив пешкирић, обори поглед земљи и поче да набада ријечима као да нешто врача и чита из пиљака пред собом:
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ја! Је ли? — рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто. Сви прснуше у смијех. Буковичанин се усекну са два прста, па опет припита: — Ја? Је ли ја? — Ма ти, оклен си? Шта си дошâ овди? — А јесте ли ви вратри?