Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше... Јаук је проламао дубраву... Хајдуци су газили по локвама усирене крви... И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Како пише Братић: „Једино сигуран и свакому познати лијек јесте ’изијеч’ а то је онај комадић усирене и избљуване крви, коју мора вјештица избљувати кад изједе чије срце.“¹⁵⁷ Добар лек су и басме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
читав ред... И баш ту, испред Текериша, зауставише нас. Командир нареди да војници сјашу. Тежак задах усирене крви и трулежи испуњавао је ваздух. Покрај топа лежала су двојица...
Покрај топа лежала су двојица... У једнога бледо лице, прорасло црном брадом, усне полуотворене, а из носа млаз усирене крви спојен са црном локвом, у коју је пола лица уваљано.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ниже њих су превијали рањенике. Било је сломљених вилица, смрсканих стопала, улепљених власи и усирене крви. Неко је говорио о практичности шлема. Шуме су гореле на сунцу. Невидљиве бубе певале су.
превили у некоме дубокоме рову, где је нешто страшно заударало, али се он тада сећао само једне своје ципеле пуне усирене крви и свог исцепаног, крвавог одела што га виде на светлости мале електричне лампе.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— ЈЕЛИСАВЕТА (за себе): Несрећна часа, у ком угледах Планина ових сиве врхове, Што свога чела модрим тамнилом Усирене те крви сећају: Ратова давних, рана, освете, Мрзости зверске, скотске јарости, Никад милости...