Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Нашу свећу гасе, жетву пале. Ми смо у мастионицу Савину песак усули, од таковског грма кашике издељали. Све усијано, и осијано, и озарено - угасили, па, у мраку, сабрано расули, зашивено рашили, помирено закрвили, исцељено
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле му је, каже, причао да је тај дан био топао, као пакао. Лето је, каткад, у Темишвару, суво и усијано, заиста, са врућином, која, кажу, долази у Хунгарију, чак из Азије.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
рекне како је невин, а нема за то сведока, буде по обичају отаца дано из кључале воде, испред храма, да железо вади усијано, па да с њиме у рукама оде до олтара.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ТРНАВАЦ, глумац са две маске, испод којих се можда налази и трећа Грађанке Догађа се у Ужицу, за време окупације. Усијано лето.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
То чуј: пред хладним нечим Небо и земља живински криче, криче. ЈАВА На острву Јави шта је моја јава Док ми небо усијано на рамену спава И док океанска вода чудно плава Песак са жала у себе одроњава.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
са живим осјећајем бола и властите деградације, гори а блиставији дио себе, од чега се само још јаче гусне и скрућава усијано језгро њихове праве унутрашње вриједности.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Вакумска цев, са усијаним влакном пуним слободних електрона, који напуштају усијано влакно, слично као да је оно радиоактивно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
назорице — издалека пратити некога али тако да се не губи из вида на ино — друкчије најпотље — најпосле накалити — усијано гвожђе нагло расхладити квашењем накитити књигу — написати писмо накитити се (вина) — добро се напити на кољену